Srpsko kolo

Број 4.

Загреб, 20. Фебруара (5. марта) 1906.

ГОД. IV.

Излази два пута ^ ш ш, т ш г- тпц д ш ш "ТГ*г Огласи рачунају се по ■— у мјесецу — «г«к №% јј^Ч јМк ■ V шРШк В V ЈРНШк |На цјеновнику. Акосевиффф 1^11111*1111 ВДШШнШвн шеодтри пута увр " ЦиЈена за Ауетро-Угар- | »||| К|| ЈС I 1 || I I ^ ^ еку: на годину К 240 ^ Д В | I ј, Ј 1 1 II 1 ■ II Ш | |1 ф«ф на _!1 0 р^" е '|г .^ а ^В^^ I | | | | | | ЧШЈ |^Г | ^В^^ Уредништво се налази у на четрт ГОД. К 60 Николи*гевој улици бр. 8. За друге земље: на ГО- Писма се шаљу на уреддину4круне. Поједи- НАРОДНИ ЛИСТ ^пог^гТ Уу^ни брОјеви 10 ПОТ. ^'' "пх-г ~ писи се не враћају. Издаје: Друштво „Српско Коло" (д.-д.) «■ *+> *»&** Уређује: Уредништво „Н. Србобрана"

Дужницима „Српског Кола". Ми смо већ по два пут опоменули све своје дужнике, колико који има да плати до краја 1905. године, па ипак веома многи не платише дуга, тако да имамо на дугу близу 4000 круна Овако се даље не може ићи, те идући 5. број „Српског Кола" добиће само они, који плате свој дуг за год. 1905. и који обнове претплату за год. 1906. Који не плате свога дуга, њихова ћемо имена без сваког обзира штампати, па нек сав свијет чита имена оних, који закинуше народни лист „Српско Коло", а осим тога мораћемо их поред тога тужити и суду, и ако нам је то веома неугодно, али морамо. Други траже од нас своје, па морамо и ми тражити своје. Уредништво и управа „Српеког Кола".

Догађаји у Угарској. Као што смо у прошлом броју наговијестили, шта ће се догодити у Угарској, онако је и било. Краљевски комесар, генерал Њири, распустио је сабор угарски. Писмо, којим се распушта сабор, прочитао је у сабору пуковник Фабрицијус. Кад се нису неки посланици послије тога хтјели разићи из саборнице, унишла је унутра војска, која је већ прије опколила саборску зграду, и растјерала посланике. Догодило се оно, што се ријетко кад у свијету догодило, а за што се држало, да се у новије доба не може ни догодити. Сабор, који је народ изабрао, да кроји законе држави цијелој, па и њезиној војсци, растјерала је та војска бајунетима. Како се то могло догодити, па још Маџарима, које су из Беча (из Аустрије) увијек мазили и миловали? Догод су Маџари били задовољни с оним, што су им из Беча дали, био је«и Беч задовољан. Али кад су Маџари стали тражити, да

се Аустро-Угарска, растави на два дијела тако, да имају скоро једино краља заједничког, онда се Беч накострушио. А највећма је Беч забољело, што су Маџари затражили, да се војска растави на три дијела: да у Аустрији буде " • команда њемачка, у Угарској маџарска, а онда би по закону и ми у Хрватској морали добити српску (или хрватску). То је забољело оне из Беча, нису они ради да се војска цијепа, хоће они да имају једну, силну војску. Има њих много у Аустрији који мисле, да још треба на Балкану освајати; није им доста Босна и Херцеговина, већ су ради да освоје још Стару Србију и Маћедонију. Ради су да накнаде оно, што су у Италији изгубили 1859. године и 1866. А ако се војска растави у три војске, већ није добро. Маџари нису ради ићи на Балкан; доста им је на врату Словака, Румуна, Срба и Хрвата; куд би да још придође Стара Србија и Маћедонија; изгубили би се у толиким народима. А ни ми Срби и Хрвати нисмо баш вољни заробљивати своју браћу на Балкану. А Швабе саме не могу, јер против њихове навале сложила би се Србија, Бугарска, Црна Гора и Турска, а то је и за Швабу, и ако је мудар, превише, све кад би и могли преко Маџара и Хрватске и Славоније кренути. Зато се ето Швабо овако љуто посвадио с Маџаром. Али је свеједно чудо, како он смије овако жестоко с Маџарима поступати, овако их љуто вријеђати. То је чудно, а особито Србину тежаку, коме је већ у крви мисао, да је Маџар велика сила. Ту загонетку није тешко одгоненути. Маџарима се љуто и крваво свете њихови гријеси, што их починише од године 1848. па до сад. Сви знамо, да у Угарској за најмање по милијуна душа има више Румуна, Нијемаца, Словака, Срба и Хрвата него Маџара и Жидова, који држе у свему с Маџарима; као и свуда на свијету с јачим. А уз то све долазе Хрватска и Славонија. Кад су Маџари 1867. године подијелили власт са Швабама у овој држави, мислили су,

Чувајте и остављајте сваки број овога листа, јер ђе вам требати и послије, да га читатв^^—^-%;