Srpsko kolo

Стр. 4.

СРПСКО коло

Год. IV.

бину своју у њихове руке и изабрали више њих у сабор, Ето, браћо ратари, таки треба да су посланици, да залазе међу вас, да вас поучавају у свему, да вас соколе и напријед воде. Ви знате и то, како су народној господи нашој у том прављене сметње и забрањиване народне скупштине и поузданички састанци, јер су они, који су имали власт у рукама, добро знали, да ће њима одзвонити, ако се ви освијестите и не будете више бирали не само у сабор, него и у жупанијске скупштине, у опћински одбор по команди, па будете тамо слали своје праве пријатеље, који Вас познају и разумију и које ви знате. Сада сте сигурни, да ће ти ваши избраници и у сабору и изван сабора бринути се за вас као оцеви за своју дјецу и да се можете увијек и у свако доба утећи њима, ако вам што затреба, да се притужите против насиља и незаконитости, ако вам се буду чинила. Но не само то. Ти ваши избраници долазиће сваке године који пут међу вас, да се с вама поразговоре, да им кажете, што вас тишти, што вас боли, па да томе свему потраже лијека ондје, гдје треба и гдје они то могу да учине. Па када дођу други избори, ви ћете опет сви листом гласати за своје избранике и њима ћете опет повјерити у руке своју судбину. М. П.

Ријечи једног сељака. У Вргинмосту изабран је једногласно за народног заступника уредник овог нашега народног листа — „Српског Кола" — Буде Будисављевић. Народ је био пун радости и весеља, кад је чуо, да ће га одсад у сабору заступати прави народни човјек. Одахнуо је душом, која је лежала немоћна и пригњечена од муке и патње пошљедних двадесет година. Послије избора захвалио је Буде Будисављевић свима особито српском сељаку на повјерењу, које му дадоше и обећао је свом силом радити око тога, да читавом народу, а особито сељаку дођу бољи и љепши дани. Многи су устали на то, да му захвале на његовом истинском обећању, али му је заиста најљепшу ријеч рекао сељак Ђуро ЈовановиИ из Вовпћа. Његове су ријечи вриједне, да их свако зна и запамти, јер их такове може рећи само прави и истинити сељак наш. А рекао је ово: Господине заступниче и брате наш мили! Захвалио си и нама сељацима, јер смо, велиш, и ми помогли побједи народне воље. И досад смо ми увијек хтјели то, али смо чекали нашег човјека, у кога ћемо смјети вјеровати, јер нас

досад свако изневјери. Остављени смо били сами себи, као сироче без оца и мајке. Никога није било, да нам очи отвори. Свак нам је одмагао, а нико помогао, па изгубисмо вјеру у све. Нико није помислио, шта ми мислимо, и нико није чуо ријечи наше. А све то за то, јер нико није хтио ни разумио, да се приближи нама, па ми изгубисмо због тога већ вјеру у свакога. И кад си нам ти дошао с твојим и нашим ,,Српским Колом" и кад смо чули ријечи твоје, видјели смо, да су истините ријечи правог човјека и да нас разумијеш. Заиста, ти знаш шта смо ми, јер знаш радост нашу и невољу и разумујеш душу нашу. Ти знаш, да ми мислимо и разговарамо само о оном што знамо, а знаш и то, да знамо веома мало, а ко мало зна, ономе је, заиста, тешко. И теби и сваком другом лакше је него сељаку. Сви ви можете се помоћи, ако хоћете, јер знате и читати и писати и ближе су вам свима добре ријечи и добра наука, и све вас то може учинити добрима. А ми смо сељаци, као јабука она дивљака у шуми и растемо дивљи без скрби и свјетлости. Дођите, оплемените нас, јер сте позвани за то. Каламите на дивљаку племениту јабуку, па да понесе добријем плодом. А то је и вас ради, јер плод наш то сте ви интелигенција народна и ако плод наш не буде добар, не можете ни ви много ваљати. А кад је тако, брините се за нас и његујте нас. Ми требамо хране праве, да нам ви будете љепши. Ми смо сељаци корен, а интелигенција је цвијет и што је здравији коријен, љепши је и цвијет. Истина је и то, да цвијет увене и ви можете умријети и једанпут и два пута и три пута, али док смо ми сељаци живи, ви ћете опет изникнути, јер док коријенне угине, увијек ће бити и цвијета. Обећао си нам господине заступниче и брате наш мили, да ћеш водити бригу око нас и теби ми вјерујемо. А ми ти обећајемо, да ћемо сви радити заједно с тобом око тога, да нам се да оно, што смо заслужили. Јер само оно што смо заслужили, знамо, да нам се мора дати и да само то и вриједи. И да оно, што смо заслужили буде и добро, морамо и сами око тога радити. Сад знаш, а знао си и прије шта ми мислимо, и шта очекујемо од себе и тебе. Управљај с нама у добру, јер нам је то потребно, и ради око добра нашег, па ћемо бити увијек уза те. Али гледај увијек код тога у срце своје, па нећеш онда морати чекати, да ти судимо ми. А сад живио нам такав на корист нашу и наш понос.

Смрт Илије СмиљаниЋа. Нешто пишти у зеленој трави: Ил' је вила, или %ута гуја? Нит' је вила, нити љута гуја,