Srpsko kolo

Год IV.

СРПСКО КОЛО

Стр. 3.

Смрт Сењанина Ива. Санак снила Иванова мајка, Ђе је Сење тама попанула, Ђе се ведро небо проломило, Сјајан мјесец пао на земљицу На Ружицу насред Сења цркву; Ђе звијезде крају прибјегнуле, А даница крвава ижљегла, А кука јој тица кукавица Усред Сења на бијелој пркви. Кад се баба из сна пробудила, Узе штаку у десницу руку, Оде право ка Ружици цркви, Те казује протопоп-Неђељку, Казује му, шта је у сну снила. А кад стари баку саслушао, Он јој оде санак толковати: „Чујеш мене, остарила мајко! „Зло си снила, а горе ће бити, „Што је Сење тама попанула, „Оно ће ти пусто останути; „Што л' се ведро небо проломило, „И што мјесец пао на Ружицу, „То ће тебе Иво погинути; „Што су зв'језде крају прибјегнуле, „То ће остат' многе удовице; „Што ј' даница крвава ижљегла, „То ћеш стара остат' кукавица; „Што л' ти тица кука на Ружици, „То ће ти је оборити Турци, „А и мене стара погубити". Тек што стари у ријечи бјеше, Ал' ето ти Сењанина Ива, Сав му вранац у крв огрезнуо, На Ивану седамнаест рана, Носи десну у лијевој руку; Догна вранца пред бијелу цркву, Па говори остарилој мајци: „Скин' ме, мајко, са коња вранчића, „Умиј мене студеном водицом, „А причести вином црвенијем". Хитро га је мати послушала, Скиде њега са коња помамна, Па га уми студеном водицом, И зали га вином црвенијем; Па га пита остарила мајка: „Што би, сине, у земљи Талији?" Оде Иво 'вако говорити: „Добро, мати, у земљи Талији: „Доста, мајко, робља наробисмо, „А јошт више блага задобисмо, „Па се здраво дома повратисмо; „Но кад бисмо на првом конаку, „Ту нас стиже и прва поћера, „Црни коњи, а црни јунаци, „Црне носе око главе чалме, „По једном се ватром претурисмо,

„Од њих нико не остаде, мајко; „Од нас нико не погибе, мајко; „Но кад бисмо на другом конаку, „Ту нас стиже и друга поћера, „Б'јели коњи, а бјешњи јунаци, „Бијеле им око главе чалме, „По једном се ватром претурисмо, „Од нас нико не погибе, мајко, „Од њих нико не остаде, мајко; „Но кад бисмо на трећем конаку, „Ту нас стиже и трећа поћера, „Црна струка, а дугачка пушка, „Прегореле ноге до кољена, „По једном се ватром претурисмо, „А по други бити започесмо, „Од њих, мајко, нико не погибе, „Од нас, мајко, нико не остаде, „До остаде твој сине Иване, „И он ти је рана допаднуо, „Ево десне у лијевој руке!" То говори, а с душом се бори, То изусти, лаку душу пусти, И умрије, жалосна му мајка! Бог му дао у рају насеље! Нама, браћо, здравље и весеље!

Какви треба да су народни посланици (заступкици). Ви -знате, како се досад бирао народни заступник. Народ тако рећи није досада ни видио тога човјека, за кога ће дати свој глас и дати му право, да за пуних 5 година располаже судбином котара, који га је изабрао за свог посланика. Власти су наређивале за кога ћете гласати и ви сте гласали за њега. Но сада да вас запитам, колико је било тих људи, који су послије долазили у свој котар, питали за потребе народне и помагали својим изборницима, ако им је што затребало: да их заштите од незаконитости, насиља и сличних неприлика, које би их задесиле. Нијесу, како рекох, ни долазили, да обиђу своје котареве, нијесу распитивали за невоље народне, нијесу давали заштите потиштеним, него су само гледали, да је њима добро, а за котар их је слабо брига морила. При садашњим изборима било је друкчије. Српска народна самостална странка држала је у разним мјестима више народних скупштина и поузданичких састанака, у којима су народна господа говорили народу и поучавали га, каква има све права и што му је дужност, те су тако народ припремали за ове изборе. На тима скупштинама и поузданичким састанцима упознали су Срби ратари те своје народне људе и народну господу, упознали су у њима своје праве пријатеље, па им и повјерили сада суд-