Srpsko kolo

Год. IV.

СРПСКО КОЛО

Стр. 7.

јатељ и проповједник искрене љубави између Срба и Хрвата. Нови одјелни предстојник за правосуђе г. др. Александар Бадај родио се године 1858. у Цернику код Нове Градишке. Досад је био адвокат у Земуну. Сва три одјелна предстојника веомасу учени и паметни људи, а што јеглавно одани пријатељи народа и правични, па је то јемство, да ће упутити своје чиновништво, да увијек ради само по закону и да поступају са сваким без разлике, како то треба и доликује правим службеницима народним. • Нови одјелни предстојници не ће трпљети, да се ма кому чини што криво и сваког чиновника, који се огријеши о право и закон, позваћа на одговорност. С тога ће радо саслушати свачије притужбе и према томе поступати. Народ може с поуздањем и повјерењем гледати у нову владу, која се с правом може назвати народном владом, јер ју је збиља народ поставио на ова мјеста преко својих посланика, преко српскохрватске коалиције. Извршни одбор српске самосталне странке за изборни котар даруварски држао је своју сједницу 8. (21.) јула о. г. Предсједавао је г. Плато Соларић, парох катиначки, а перо је водио г. Панта Бикицки, парох великобасташки. У сједници је предсједник извијестио о политичком положају у земљи, те је на основу тога извјештаја примљен предлог, да се у што скоријем времену сазове јавна скупштина, на којој би се пожурило (ургирало) именовање владе и сазив сабора и на којој би народни заступник даруварског котара дао рачуна изборницима о раду коалиције у сабору хрв. и заједничком, као и о плану рада у будућности. Како је влада међутим већ именована, то је први дио овог закључка остао без важности. Након тога је створен једногласан закључак, да се искључи из странке ЈЈазо Ковачевић из Великих Бастаја, који се огријешио о програм српске самосталне странке, јер је приликом избора радио и гласао за мађарона д-ра Милера против кандидата коалиране опозиције. Затим је надопуњен извршни одбор новим члановима. У одбор су ушли: Раде Ковачевић, Симо Трулија, Алекса Џелајлија, Петар Јаковљев Станојчић, Васо Бјелајац, Станко Вујковић, Миле Вујковић, Стеван Ђермановић, Ђуро Мајић, Алекса Медаковић, Коста Пиштелић, Божо Гладић и Јаков Комленић. Напосљетку је предсједник јавио, како му је дошло до знања, да у херцеговачком изборном котару у случају поновног избора мисли кандидовати у име коалиране опозиције учитељ Пајо Антолић. Једногласно је закључено, да се позове средишњи одбор српске самосталне странке, да предузме потребне кораке код средишњег одбора коалиције, како би у том котару остала канди-

датура срп. самосталне странке, што одговара и правичности и већ утврђеном споразуму. Распуст Руске Думе. У 9. броју „Српског Кола" јавили смо, како је 10. маја ове године сазван први пут руски сабор (Дума), јер је народу била додијала самовоља чиновништва и царевих доглавника, паједошло до великог незадовољства и немира у народу. Цар је морао дати онда право народу, да бира у Думу своје посланике, па да ови доносе законе, добре и корисне за народ руски. Дума је највише радила на том, како би се за сељаке откупила велика добра државна, царева, црквена и осталих великих богаташа руских, па да се онда раздијели та земља, а сељаци би платили неку своту за ту земљу. На то устадоше велики кнезови и рођаци цареви и друга велика господа, којима је само стало до власти и богатства, па наговорише цара да распусти Думу. И збиља 21. јула би царевим указом распуштена Дума. У народу сад влада због тога велико незадовољство. Буне се сељаци, пале дворове богаташке, а и сама војска руска буни се, те сваки час долази сад до сукоба између војске и народа, и опет између војске, која се буни и војске, која хоће да покори војску, која се буни. Све ово не води добру и Бог зна, што ће се све још из овог излећи. Народ руски бори се за своја права, не жалећи ни крви ни живота, па ће морати и побиједити, а ваљда ће једном увидједити и они, који су на влади, да се не да дуго владати против народа и угњетавати га. Не даду се гњавити сада већ ни мањи народи а камо ли ће се дати гњавити велики народ руски

КУПУЈТЕ само

Н ( СРПСКЕ ШКОЛСКЕ ЖНГМЦЕ

1

^ л

у 2___ 05 ^ ТРАЖИТЕ ОД ^ ТРГОВАЦА ДА ИХ ПРОДАЈУ ^

№

Различне вијести. Стогодишњица боја на Мишару. Ви се сећате да је У „Српском Колу" у години 1904. било писано о првом устанку у Србији, који је повео Карађорђе Петровић, деда данашњега краља српскога Петра I. Ту је било писано и о боју на Мишару који је био средином године 1806., где је Карађорђе однио најсјајнију победу над Турцима у тим бојевима за ослобођење Србије. Ове године навршује се равно сто година од тога славног боја. Наша браћа у Србији прославиће свечано ове године ту своју сјајну успомену. У Шапцу