Srpsko kolo

1

Стр. 4.

СРПСКО коло

Год. IV.

који одавна и истрајно и ријечју и пером ради и дјелује међу тамошњим народом, па је стекао угледа у цијелом крају, у народу без обзира на вјеру и народност. И на ову скупштину, која је одржана у ограниченом простору крај парохијског дома, дошло је неколико стотина Срба сељака, а било је и браће Хрвата, који су дошли као гости да чују говоре и разговоре. Из Загреба је на скупштину дошао народни заступник и уредник Буде ВудисављевиЛ, што је народу веома драго било,јер цијени и уважава пажњу, која му се поклања. Пошто је скупштина отворена, узео је ријеч заступник Будисављевић да у свом говору освијетли народу данашње политичко стање у земљи. Разложивши кратко, али јасно и прегледно приликеи стање у земљи прије саборскихизбора, оцртао је Будисављевић народу, како су непријатељи народа и народне слободе предузимали све могуће сплетке и подвале, да не дође до именовања нове владе и да се на првом кораку спријечи и омете политика новога правца (курза.) Све оно, што гадне душе и непоштена срца могу измислити, то се употребљавало против нових људи и против онијех хрватских и српских странака, које је у сабор унијела права народна воља, а које су прегле и које се боре, да и нашој отаџбини дуне лахор слободе. Али народна је божја, и божја је била јача него вражја, па је у овој борби побиједила народна ствар. На тешком мегдану помогли су нас наши савезници преко Драве, који су у новим људима видјели борце, који поштују туђу слободу, а за своју се боре. Видјели су људе, који неће да буду маљ у туђим рукама, већ који и хоће и настоје да већ једном и наш народ поведе и своју политику, а не туђинску. Доста смо за другога вадили вруће кестење из ватре, доста је народ наш пролио крви и заложио глава, доста је било у црно завијених матера и удовица, доста неопојаних гробова, и сувише од нас вјековних бечких робова. Но борба против нове владе, против удружених Хрвата и Срба, није престала. Њу воде и даље са свим допуштеним и недопуштеним средствима они, који су прије имали власт у рукама и који су у ропству одржавали народ наш. Слуге туђинске и не могу друкчије радити, јер птице, које су на мрак свикле, не подносе сунчеве свјетлости. Жалосно је по народ то, што ти тлачитељи народни налазе савезника код онијех, који на сва уста вичу, да хоће велику, слободну и независну Хрватску, а вође њихове међутијем потајице пружају руку тијем туђинским слугама, натражњацима и мрачњацима. Али надајмо се, да ће народ добро уочити те непријатеље и лажне пријатеље, који хоће да га поново заробе, па ће им, кад то устреба

показати, да су њихова времена прошла и да им је за увијек одзвонило. Налази се додуше и чиновника, који из потаје раде против новога стања у земљи, али ће јака рука нове владе умјети и знати стјерати такове на законити пут, јер према онима, који хоће и желе да се поврате црна Куенова и Чавракова времена, ма ко они били и ма како се звали, неће и не смије бити обзира ни милосрђа. Онај који иде за тијем, да се на врат народу и отаџбини наметне старо зло, осјетиће пошљедице свога злок(?бнога рада и увјериће се он и они, за које он аргатује, да је закон јачи Од свију. Кад се хоће свакоме у земљи да зајемчи слобода мишљења и освједочења, кад се хоће да уведу у земљи слободоумне и напредне реформе (поправци), онда би злочинство било пустити мирно натражне и мрачне душе, да то извитопере и омету, па да се поврате они црни дани, кад борци народни нису знали, да ли ће осванути ондје, гдје омркну. Већина, која помаже данашњу владу, свјесна је и о тешкоћи положаја и о својој одговорности према народу. И она ће постепено али сигурно изводити свој програм у духу и правцу напредном, па да створи таково стање, да широки слојеви буду бранич права народа и отаџбине. А да се то узмогне постићи, потребно је дати народу оно напредно оружје у шаке, које се зове уставним. слободама и реформама. И за љубав тога ми морамо за данас оставити сва друга питања на страну и рџјешењу њихову мора се приступити само онда, кад будемо сигурни, ослањајући се на снагу народну, да ћемо их с успјехом и корисно по народ моћи ријешити. Борбе се не бојимо, пред непријатељима не презамо, јер смо увјерени да је пра^вда на нашој страни, и да нас у раду води само љубав према народу. (Бурно и дуготрајно одобравање). Послије овога говора узе ријеч парох Вељко ЛукиИ. У темељитом говору своме тумачио је он народу програм српске самосталне странке. Растумачио је народу, какво стајалиште заузима српска народна самостална странка према Угарској, а какво према Хрватима и какви су захтјеви њезини. Говор је испреплетен био згодним испоређењима тако, да га је народ веома пажљиво слушао. У осталом, о његову разлагању програма српске самосталне странке, нарочито у погледу привредног напретка нароцног, биће опширнијег говора, кад донесемо извјештај о јавној скупштини у ВоЛгту , која је била два дана касније. Послије говора г. Лукића изабран је извршни одбор српске самосталне странке у Борови, у који су ушли ови: