Srpsko kolo
Стр. 6
СРПСКО коло
Год. IV
Па бесједи нејачак Јоване: „Ти почекај, моја мила сејо, „Док ја одем за бијелу цркву: „Кад смо средњег брата оженили, „Ја сам златан прстен изгубио, „Да потражим, моја мила сејо." Оде у гроб нејачак Јоване, А остаде сестрица Јелица Чекајући нејачка Јована. Чекала га, па га потражила, Ал' код цркве млого ново гробље; Ту се одмах јаду осјетила, Ђе ј' умро нејачак Јоване. Хитро иде двору бијеломе; Кад је близу двора долазила, Ал' у двору кука кукавица; То не била сиња кукавица, Веће њина остарила мајка. А Јелица на врата долази, Она виче из грла бијела: „Јадна мајко, отвори ми врата." Стара мајка из двора бесједи: ,,Ид' одатле, од Бога моријо, „Девет си ми сина уморила, „И мен' хоћеш остарилу мајку? А Јелица била бесједила: „Јадна мајко, отвори ми врата, „Ово није од Бога морија, „Већ Јелица, твоја мила шћерца." Па јој мајка отворила врата, Закукаше, кано кукавице, Рукама се б'јелим загрлише, Обје мртве на земљу падоше.
Програм*) српсце народне самосталне странке. Политички ирограм. Српска самостална странка донијела је први свој програм на конференцији карловачкој 1887. г. Тај је програм био у пуној снази све до страначке конференције од 30. маја (12. јуна) 1901., која је уочила многе непотпуности и средишњем одбору повјерила задатак да карловачки програм ревидује. Средишњи је одбор извршио ову задаћу у сједници својој од 17. (30.) јула 1901. По тој ревизији остао је програм од 1887. г. у главним начелима недирнут, неки су његови захтјеви јасније формулисани и тачније стилизованн, док су поједине његове опћените пзјаве конкретно израђене и подробно разложене. Овај ревидовани програм утврдила је и усвојила велика конференција српске самосталне странке, која јз 12. (25.) марта 1902. г. одржана у Загребу. Тај програм гласи:
*) Тумачења о овом програму донијећемо у идућем броју „Српског Кола". Уредништво.
I. 1. Сматрајући српски народ сасвим равноправним са хрватским народом, српска самостална странка заступаће и браниће српску народну индивидуалност и право српског народа као народа на автономију наше српске православне цркве и школе на историјском темељу, дакле са прквом слободнога у томе званичења, управљања и располагања под једним ограничењем врховнога надзора круне. 2. Српска самостална странка тражпће према начелу равноправности признање српоког народа у троједној краљевини, и према томе да се у сваком унутрашњем закону, наредби или другом важном службеном чину, гдје је ријеч о народу краљевине Хрватске и Славоније или о његову језику, достојно уважи име и језик и српскога народа. 3. Српска самостална странка захтијева, да се успостави право српскога народа на автономију у школи, и надлежност српског пародно-црквеног сабора и постављених по њему школских органа, а према томе да се садашњи земаљски школски закон преиначи у том правну, да не буде у опреци са нашим автономним школским уредбама и да се Срби ослободе дужносги прилагања на комукалне школе, а земља и опћина да буду дужне сразмјерно допринашати на издржарање српске народне вјероисповједне школе као и на комуналне. 4. Тражи законом ујемчену равноправност православне вјероисповЈести с римокатоличком; да се наша вјероисповијест назива источноправославном, а овопредјелна црква наша српско-православном. Према томе захтијева да се отклоне све установе, које потпуној равноправности обих вјероисповиЈести на путу стоЈе. 5. Према броју становништва тражи сразмјеран принос из земаљских извора како за српске автономне школе, тако и за све друге просвјетне установе; осим тога захтијева сразмјерни, законом ујемчени принос српској православној цркви и њеном свештенству, и то тако, да се принос на те цијели даје посредовањем компетентних органа народно-црквене автономије. 6. Тражи да се законом зајемчи, уреди и заштити неограничено и слободно употребљавг.ње српске народности. 7. Захтијева да се законом уреди употребљавање ћирилице као потпуно равноправне с латиницом у званичењу свпју земаљских автономних власти. II. 1. У одношајима краљевина Хрватске и Славоније према Угарској у друштвеним, просвјетним и хуманитарним питањима сматра срп-