Srpsko kolo

Год. IV.

СРПСКО коло

Стр. 9.

Сасвим друкче стоји с оценом крвавог кашља, ако се јави код особа, које су и онако склоне јектици, па ма оне у тај мах биле привидно здраве и снажне. Ту је већ сумње, даје крв у испљувцима претеча озбиљнијих промена и појава у плућима. Па чак ни ту није искључена могућност, да је крвав кашаљ сасвим невине природе. Поуздано се, дакле, у напред не може ништа рећи, па је зато увек боље, ако таки болесници бацање крви узму као благу наговест природе, да, истина, озбиљнијих промена још нема, али да се оне по свој прилици већ почињу спремати. То је, тако рећи, прст, којим нам природа још за времена попрети, па ту претњу ваља озбиљно узети. Ко тако схвати крвав кашаљ још за рана, тај ће, без сумње, одмах потражити лекарски савет, и тачно се њега придржавати, па и поред кашља и других појава дуго живети и сразмерно здрав бити. Чим се крвав кашаљ појави ваља болесник одмах да легне и у постељи мирно чека, док се крв из његове хракогине сасвим не изгуби. Сваки јачи покрет могао би му у том стању нахудиги. Нарочито се не сме кретати горњим деловима тела (главом, трупом и рукама), а не сме се ни премешгати, ни колима возити. Шта више, не сме ни гласно говориги, него се споразумева шапатом или писмено. .Ако је уплашен, усплахирен или разцражен — као што је то обично — нека му се укућани постарају, да га што пре умире. Најбоље ће учиниги, ако к њему не пусте никакве походе, и ако својим мирним и трезвеним понашањем покажу, да и сами нису преплашени и збуњени. У томе треба бити веома обазрив, јер таки болесници читају човеку с лица. Да се срце умири, а крвни сасуди стегну те и крволипћење престане, спреме се болеснику хладни облози из воде или са леда — али само у том случају ако га хладноћа не дражи на кашаљ. Драж на кашаљ и кихање може болесник донекле и сам савладати, а облози се спремају овако. Натопе се 2 повећа пешкира у хладну воду (или се мећу на лед), па се онда оцеђени наизменце полажу болеснику на груди. Обично се хлади лева страна грудног коша с преда, где је срце, али кад болесник тачно означи баш оно место, где му крчи и „ври", или где га „тишти" и „боли", пристају хладни облози и на то место. Чим се један пешкир загреје, замењује се другим. У многим породицама дају против крвава кашља^и слану воду, а тај лек препоручују за први мах и лекари. Узме се обична кашика кухињске соли, раствори ^се у чаши воде, па се тај раствор даје болеснику, да га помало гутљајима — пије. Место соли дају варошани

у таким случајевима и ситно грумење чиста леда, да болесник сиса или гута. Не би ли се крв на ниже обастрмила и што мање плућима навирала, завијају лекари гњатове (т. ј. ноге од колена па на ниже) или само листове у мокре завоје. Неки место тога назују болеснику двоје чарапе: — доње (до коже) памучне и претходно у води натопљене, а поврх њих друге — вунене и сухе. Помаже и то, ако се болеснику подвежу наизменце руке или ноге — тако, да крвоток у њима успори, те да се на тај начин крв донекле од плућа одбије. По себи се разуме, да ћемо тим средствима само онда успети, ако их савесно и правилно употребимо. Нарочито ваља пазити, да подвезизањем појединих делова тела не прекинемо у њима крвоток сасвим, јер би иначе обамрли. С тога се подвезе не стежу сувише, а мећу се наизменце — са^; на једну, сад на другу руку или ногу. За све време крвава кашља храни се болесник течном а хладном (или тек мало смлаченом) храном (н. пр. млеком). И то је правило, да му се храна даје почешће а у мањим оброцима. Велике количине ма које течности и обилате оброке таки болесници не подносе. Зато им се ни жеђ не гаси водом, него ледом ако је то икако могућно. Нарочито су у таким приликама опасна алкохолна пића, али и кава и чај. Да се опет болесник при храњењу и појењу не би морао дизати, храни се и поји се на савијену цев^ицу од стакла, лима, дрвета, сламе и т. д. Ваља и на то пазити, да је болеснику столица у реду: — не сме бити запечен. Болесник се може из постеље дићи тек онда, кад престане крв бацати. Али се ни после не сме јуначити, јер се унапред не може знати, хоће ли му се крвави кашаљ повраћати или не. С тога саветују лекари сваком оном, који је једаред крв пљувао, да се не напреже; да бежи од прашине и запаре; да много не пе шачи — нарочито не уз брдо; да не трчи, не игра, не гимнастише, не весла и т. д. — у опште: да се клони свега, што ће га тако заморити, да се не задува. И хладно купање није за таке особе, а ни алкохолна пића. Исто се то може рећи и за јаку каву и чај — у опште за све напитке, који драже, а нарочито оне, који пенушају и рескају, као што је н. пр. сода, неке минералне воде, шампањац и т. д. И велике количине других течности — н. пр. воде или млека — могле би такој особи крвави кашаљ повратити — нарочито ако их попије за сразмерно кратко време. Према томе ћете сад ласно разумети, за што н. пр. млади људи пропљују крв иза какве бурне непроспаване ноћи, у којој су — рецимо после игре