Srpsko kolo

Стр. 4.

СРПСКО коло

Год. IV.

мошти му почивају у манастиру Јаску. — Истога дана слави наша црква св. Јоаникија Девичког, који је живео у доба Ђурђа Бранковића на гори Девичу, у епархији грачаничкој. [Подигао је Девички манастир на Ибру, где су му и мошти положене. 6. Св. Никола је родом из Мале Азије. Као архиепископ ликијски био је прави пастир своме стаду. Кад је римски цар Диоклецијан прогањао хришћане, доиао је Св. Никола тамнице и тек за цара Константина, који је дао слободу хришћанској вери у римској царевини, ослободи се и врати у своју епархију. Св. Никола је био 325. г. на првом васељенском сабору и много је помагао да се сузбије лажно учење Аријево. Умро је у дубокој старости год. 345. и сахрањен је у мирској саборној цркви (пренос види 11. маја). 10. Св. Јован Деспот, син деспота Стевана Слепог и св. мајке Анђелине. Пошто му се старији брат '1Јорђе покалуђерио, прими деспотско достојанство. Бранио је јуначки у Купинику и Беркасову Срем од Турака. Био је одан цркви те је у' мају 1496. обдарио манастир Крушедол неким селима у Срему. Умро је 1502., а тело му брат, владика Максим, пренесе у манастир Крушедол. 25. Рождество Христово (Божић). Овај празник је установљен још у прве дане хришћанства, али се у први мах није свугде славио у исто време, негде 6. јануара под именом Богојављења, а негде 25. децембра. Од 377. године се слави на данашњи дан. То је наредио цар Аркадије, а својом речитошћу препоручивао св. Јован Златоусти. 27. Св. Стеван, архиђакон, први мученик за Христову веру; убили су га Јевреји у Јерусалиму 36. год. после рођ. Хр. Погинуо је као прави хришћанин, молећи се Богу: „Господе, не води им то у грех". Народно здравље. Дгш и чађ. „Дуне по неки- пут јачи ветар, тс врати дим, што је на баџу иалазио, у кућу. Човек с тење, склапа очи, да их дим не окоље, говори непцима, загрцне се — али не оетавља евога места; — ве.чи : „Док се дима не надимиш, не можеш се ватре нагрејати." Јанко М. Веселиновић. Настају хладни дани. Веђ се и сељак склања под свој кров и у своја четири зида, па ђе се морати и грејати. Многи и нема пећи (фуруне), него му за огрев служи отворена ватра (огањ) на огњишту, — па где није добрих димњака и оџака — а таких кућа је много — ту се с ње разлежу густи облаци дима по свој околини. И то је у сељачкој кући тако обична појава, да никако и не пада у очи. Сељан управо мисли, да се беа дима и не може огрејати. .. . Сем тога зими добро надими сељачку кућу и луч (зубља, паљ.ц ужиг, скаља, тутка и т. д.) или жижак или петролеумска лампа (без стакла), или

најпосле лула и цигара. За то је по гдекада у заптивеним просторима сељачких домова толико дима и чађи, да су изјутра сва кућна чељад око уста и носа гарава.... и да цело јутро „црне. лопте" храчу и искашљују. Према томе је сасвим оправдано питање: Како дим утиче на здравље човечјеР На то питање има само један, али одлучан одговор. Дим шкоди здрављу. У њему има неких отрова, јачина и трошица, те једни за"илазе у саму крв и отуда га трују, а други драже поједине нежније делове тела, па у њима изазивају кад јаче кад слабије промене. Да дим доиста има у себи неких отровних састојака, види се већ и по томе, што човека у јако задимљеним просторима убрзо глава заболи; што дим по гдекада хоће и да опије „забуни" или „занесе"; и што ће се од те замавице махом тек онда опростити и разгалити, кад на чист ваздух изађе. Гдекада — особито при несавршеном сагоревању — има у диму тих отровних састојака толико, да се од њих човеку смучи (стужи); да изгуби апетит, па да баш почне и повраћати -— нарочито, ако се дуже времена бави у задимљеним и заптивеним просторима. Потраје ли то целе зиме с дана у дан, онда није чудо, ако така чел^ад убледе и ослабе, као да су боловала. Још јасније се истиче дејство јачина у диму. Чим ступимо у задимљен простор, дим нам почне очи „клати", да сузе, поцрвене („закрваве") и подбухну. Ако се дејство дима чешће понови, црвен и набухлина и не пролазе; сузе и даље точе; а ми лекари онда велимо, да су очи од „катара" оболеле. У низу година испне се у таким очима — нарочито украј унутарњег очног угла — нека непровидна опница, која се према зеници шири, па је по гдекада и достигне, те мање или више застре („крилце"). Таких и сличних очних болести налазе лекари врло често и по нашим крајевима, а нарочито међу сељацима, који се искључиво служе отвореном ватром на огњишту, а немају правих димњака, оџака и „комина", него им дим из куће одилази „баџом", или слободно „полако кроз сламу чури", или на врата куља — као што је то случај у Црној Гори, Херцеговини, Босни и у појединим деловима Србије. „ Дими ми, брате, куИа она — изгорјела — иа не могу у њој остати; оба су ми ока готово искапала" тужи се сељак сељаку (Херцеговина) и казује нам, колико страда од дима да већ радије свој праг напушта. Али дим исто тако коље и нежну слузокожу грла душника и илуЛа. То се види већ по томе, што човека одмах почне у грлу грепсти и на кашаљ гонити, чим дође у јако задимљен простор. Она јачина у диму дражи слузокожу