Srpsko kolo, 15. 12. 1906., S. 4

Стр. 4.

СРПСКО коло

Год. IV.

Пред Богом Ђемо бити сви једнаки. Не знају се краљеви, Не познају цареви, Не ниште се потребни, Не поносе богати, Кад дођемо на суду, Гци ~ће Господ судити Свим праведним и грешним. Народно здравље, Нокти. Нокти су важан део човечјег тела и заслужују више пажње, него што им обично поклањамо. И они врше неке извесне задаће, па их с тога ваља одржавати у таком стању, како ће им најбоље одговарати. У исти мах су и украс руке, па их и с тога пазе и негују нарочито жене. Коса и нокти су делови човечјег тела, по којима се најбоље види, да се они непрестано подмлађују и занављају. Ако се не подрезују, порасту и достигну необичну дужину. Народна песма вели, како је Краљевић Марко после трогодишњег тамновања пмао толике нокте, да је њима могао орати. У Азији има дивљачких племена, који пуштају нокте 40 сантиметара у дужину, а нокти са 3—4 сантиметра виђају се често и међу питомим и отменим светом. Лети брже расту него зими, а израсту сасвим за 106 дана. На ноктима се показују и неке извесне болести , а по ноктима се може и порекло познати. Нокти Нрнаца су н. пр. модрикасти или црнкасти. Иначе су они готово сасвим провидни — тако, да кроз њих продире ружичаста боја коже, у којој су усађени. Туркиње их бојадишу. За нокте су везане и неке иразноверице и нека врачања. Многи ће н. пр. код нас због домаће жалости и „нокте пустити", а има их, који их никако не би у петак подрезивали. Неки опет по ноктима и Судбину проричу, или догађаје предсказују. Деци се гледа у нокте, па ако цветају, т. ј. ако је на њима гдегод по к оја бела пегица, веле, да ће се дете поновити.

Србија: Саборна црква у Београду.

Дугачки нокти значе доброћудност, а дугачки и широки- расипање и раскош. Црне мрље на њима значе несрећу у рату или женидби, а беле обратно и т. д. Но ноктима се суди и о уредности или неуредности. Лепо неговани, чисти подрезани нокти показују чиста и уредна човека, а запуштени, црни и глибави издају чељаде, које и иначе на себе не пази. Па већ тога ради ваљало би их неговати. Али нокти могу бити од иресудног вначаја и ио наше здравље. Дугачки, неподрезани нокти могу при чешању и гребању кожу повредити, а на повређену кожу могу разне заразне клице у тело ући, те у њему болест изазивати. Нарочито се то може десити у оним случајевима, где је иза ноката глиба и којекакве нечистоће, у којимаје обично и каквих кужних клица. У том случају су нокти управо и орачи и сејачи: оштрином својом разрију и разрањаве кожу, да одмах у разорану бразду засеју коју клицу из свога глиба и црнила. А да у „црном испод ноката" доиста може бити кужних клица, доказано је и искуством и науком. Познато је н. пр. да се по гдекада и најмања повреда, и најситнија чибуљица „на зло да", ако је „поганим ноктима рашчешемо" ; да се од чешања и драпања (ноктима) сва кожа узбуни и запали, па често и суседне жлезде натекну; да се мале крастице и пљускавице ноктима гјо целом лицу разнесу и т. д. Опитом је доказано, да у „црном испод ноката" (нарочито мале деце која још пузе) има свакојаких кужних клица н. пр. клица од гноја, од црвеног ветра, од ушобоље, тифа (врућице), јектике и т. д. — а иза ноката заседну и заметци или јаја појединих дечјих глиста (гујавица) и других цревних готована. И то је невоља, кад се човеку око корена запуштених ноката наређају т. зв. „заноктице". Корен нокта је — као што знате — усађен у саму кожу, и она га тек танком Ивицом својом покрива. Ако се на ту нежну ивицу коже не пази, она ће испуцати и дубље загулити, па баш и разрањавити. На те ранице може се