Srpsko kolo
Год. VIII.
СРПСКО коло
Стр. 3.
однијети радосну вијест, да се можемо у нашем слободном и мирном развитку међу другим независним балканским државама поуздати у моћно пријатељство Вашега Величанства и велике Русије. Незаборавне ријечи, у којима је Ваше царско Величанство изволило изразити добре жеље за добро и напредак Србије, наћи ће одушевљен одјек у свима српским срцима. Са најискренијим и најсрдачнијим жељама дижем чашу у драгоцјено здравље Вашега царског Величанства, Њихових Величанства царице Александре Феодоровне и Марије Феодоровне (цареве матере), престолонасљедника и читаве царске куће и у славу и величину неизмјерне Русије." Кад је српски краљ изговорио ову топлу и искрену, српску здравицу, загрували су топови, а војничка музика је засвирала громовиту руску химну: „Боже царја храни". За вријеме ручка цар Никола имао је на себи највећи српски орден Белога Орла, а краљ Петар имао је руски орден Светога Андрије, што му га је руски цар дао. У четвртак примио је краљ изасланство руске пријестолнице Петрограда. Изасланство је српском краљу у знак добродошлице изнијело по стародревном руском обичају на послужовнику хљеб и со. Истога дана је краљ посјетио гласовиту цркву у Петрограду Исакијевски Собор. Ту га је дочекао митрополит петроградски и поздравио као владара братског српског народа, који је у најстрашнијим временима, кроз вијекове патња и невоља знао очувати своју православну вјеру. У суботу је краљ отпутовао из Петрограда. Неколико дана задржаће се у Матици Русије у стародревној Москви, а онда ће преко Одесе и Бугарске у Цариград, у посјете Султану. * Садашња посјета српскога краља у Русији има велико значење. Краљ Петар је ступио на српски пријесто, није ишао у посјет страним владарима. Прва посјета му је дакле, на двору цара силне братске Русије. Већ тим је српски краљ истакнуо, да жели у политици Србије, да се и даље држи правца, којим је до сада ишао, то јест, да жели да одржи пријатељство са Русијом и руским народом. То је још јасније рекао у својој здравици. А руски цар је такође споменуо вјековне везе, које спајају ерпски и руски народ. Крв није вода, а Руси С У Србима браћа по крви и језику и по вјери. Али и осим тих братских веза везују Србију и Русију и друге јаке везе. Кад год је Русија загазила у рат на Балкану, увијек је вјерно
уз њу стајао и српски народ. А у Карађорђевом устанку, у рату за независност Србије прије 34 године, на многим српским бојиштима су руски Козаци оставили своје кости бранећи српску ствар. Србија и Црна Гора су прошле године у најопаснијем часу вијерно стајале уз Русију и ако им је пријетила опасност, да ће се на њих саме сурвати АустроУгарска. — Зато је српски краљ с правом пред руским царем поносно могао рећи, дајеСрбија остала вјеран пријатељ Русији „у славним и озбиљним данима прошлости српскога народа. * Посјета краља Петра подигла је знатно углед и њему лично и Србији. До сада с-у непријатељи Србије тврдили, да је Србија усамљена, да нема савезника, да њен владар не посјећује стране дворове и тако даље. Сад је ето српски краљ на најсвечанији начин дочекан од најмоћнијега владара, цара силне Русије, а руски цар јавно, пред читавим свијетом изјављује, да Русију веже давно пријатељство са Србијом. * И руске новине су дочекале српскога краља врло радосно. Тако највеће руске новине „Новоје Времја" пишу, да ће српског краља сав руски народ дочекати као милог госта. Јер његову вјерност према Русији, коју је доказао у најтежим данима своје владе, не заборавља руски народ. Осим тога у Русији краља Петра поштују као личног јунака. Он се показао као јунак у крвавом француско-њемачком рату. Ту се он као добровољац борио за Француску, земљу слободе и праведности, против незаситиве Њемачке. Ту је краљ Петар одликован орденом за лично јунаштво, добио је „Крст почасне легије". Осим тога борио се он и 3 посљедњем босанском устанку, кад су српски сељаци устали на оружје „за крст часни и слободу златну", у Босанској Крајиније био, а познат под именом војводе Петра Мрконића.
Здравље и болест. Коњ зеленко росну траву пасе, За час пасе, за два прислушкује, Ђе ђевојка 'вако Бога моли: — Дај ми Боже, да сачувам здравље. Волим здрава по гори ходити, Глог зобати, с листа воду пити, Студен камен под главу метати, Но болесна под морач ходити, Шећер јести, у свили спавати. Српска народна песма.
Савјетујте своје рођаке и пријатеље да купују и читају овај лист.