Srpsko kolo

Стр 6.

СРПСКО коло

Год. VIII.

на нашим народним иословима скупа. Где би се некад владике и патријарси старали за шегрте. То би се њима чинило превећ ситно и ниско. А гле сад! Укинута Раухова наредба о оружју. Нова влада укинула је Раухову наредбу, с којом је готово посве било скучено право поседовања и ношења оружја. На место ове наредбе ступају у снагу стари прописи. Коме је оружје одузето по Рауховој одредби, нека га тражи натраг. 300 задруга. Ових дана основана је три стотинита српска земљорадничка задруга у Угарској и Хрватској. Дакле за првих дванаест година 300 задруга. На крају других дванаест година биће их, ако Бог да среће и 1000. Јер што се даље иде, то се све боље види и корист од задруга, па се брже оснивају. Неки дан читали смо у листу „Земљорадничка Задруга", што га издаје Савез задруга у Србији, да они тамо имаду 850 задруга. Кад још убројимо оне у Боси и Далмацији, онда можемо поносито рећи, да Срби имају преко 1200 српских земљорадничких задруга. Жупанијски избори у Топуском. У допису из претпрошлог броја, у коме се говори о избору за жупанијску скупштину стоји и то, како је свећеник г. Миле Стрика гласао за једног самосталца и једног Рауховца (дра Алтмана) из рачуна неких. Умољени смо, да примимо у лист ово неколико редака, којима г. Стрика разјашњава, да он није гласао за Алтмана као Рауховца, него га је држао коалирцем, јер је за Ракоцаја дочекивао г. Буду Будисављевића, а за Рауха није се по његову знању истицао као Рауховац, па није нити против Срба свједочио. Кад би знао био, да је Алтман Рауховац, он не би зањ гласовао, као што није хтио ни иначе ни у ком погледу помоћи Рауха: ни 1908, код избора, ни у загребачкој жупанијској скупштини, нити бити на његову дочеку, нити му ићи у депутацију. Према томе, да онај жестоки нападај у „Српском Колу" није праведан. Чудна трговина. У тамишком Коеину у Угарској, купи прошлог месеца Пера Шалиначки од Зарије Лунге 47 бравова. Зарија понуди Пери, да му за свих 47 бравова плати први дан 1 К, други дан 2 К, и тако све удвојено до двадесетог дана. •Пери се на први поглед ово учинило врло јевтино, те радосно пристане и одмах даде 40 К капаре, а бравове потера кући. Успут му један трговац растумачи, како је преварен па му ни цело имање неће дотећи за куповнину. Пера се укочи од страха и брже са бравима натраг, а капару му остави, сав

сретан, што није имао више од 40 К код себе, кад је давао капару. Да је остао код погобде морао би платити 1 милион 73 хиљаде и 620 круна! Ни десет Пери не би то могло платити. Пазите стога, како *се погађате. Маните се ви којекаквих мудрих, заплетених погодаба, него се погађајте по старом обичају, како Бог заповеда. Српски родитељи (старатељи), који желе да упуте своје ваљане ђаке од — 12 до 15 година, — на изучавање разних, корисних заната, осталих привредних струка, страних језика и тако даље, нека се пријаве што пре код својих месних учитеља, свештеника, или писмено управи „Друштва Привредник" у Загребу, па ће добити одмах сва даљна нужна упутства. Исто важи и за ваљане здраве Српкињице (макар и сиромашне или без родитеља биле) које управа Привредника у српске породице склања и намешта — а преко Српских женских доброт. задруга.

Прошао је, прошао. Један сиромашан човјек спреми се за своје крсно име, како је боље могао, и позове неколико гостију, али ови су вољели први дан добрим газдама отићи, мислећи да њему могу и сутра на појутарје. Тако и учине. Али кад му они стану честитати крсно име, он их запита ко је то кога му они честитају. Кад му они на то одговоре да је његово крсно име свети тај и тај, он им рекне: „Прошао је, прошао", и тако их отправи као што су и дошли. Народна приповвјетка.

Различите вијести. За једно вече: Србин, Хрват и Маџар. У једном градићу у Хрватској живио је један Јевреј трговац православне вјере, који се правио пред Србима да је Србин зато, што је вјере православне, прешао је на православну вјеру ради женидбе, узео Српкињу за жену. Али Срби су чули да он пред не Србима говори, да је Хрват, а богме и Мађар. Три тамовџије Србин Хрват и Маџар договоре се, да овог мудрог Јевреја насамаре. Једно вече састану се с њим у крчми. Реч по реч, па се стану препирати о народности, која је боља и тако даље. Јевреј на мукама не зна уз кога би пристао. У то по договору изађу Маџар и Хрват ван. Јевреј се сад сложи са Србином, те како је он жестоки „Српин" и како они други немају право. „Ја Српин прафослафна вера". Она двојица дођу натраг, те за неког времена изађу- ван Србин и Маџар. Сад Јевреј