Srpsko kolo

Год. УШ.

СРПСКО коло

Стр. 5.

буде дуго, јер онда земља испуца, стегне се и теже прима у се воду. 7. Свако наводњавање ливаде у пролеће не сме дуже трајати од 12 а највише 24 сата, после чега треба ливада да ископни и просуши се. Пролетње наводњавање врло мало ђубри ливаду. Његово се дејство у другоме састоји: да заштити набујалу траву и зеља ливадска од позних мразева и хладног времена и за то је горње време наводњавања довољно. 8. Пролетње наводњавање предузима се у оним случајевима, када је ливада местимично покривена ледом. Под ледом трава бива угушена и ливада доцније показује гола, ћелава места — без траве, која се погрешно приписују летњој суши. Топла вода приликом наводњавања разједа овај лед а сунце остало докусурује. 9. Свака вода није за наводњавање ливада. Нпр. воде шумске и барске имају у себи доста хумусне и танинске киселине, које бољим пМшим травама шкоде. Воде из поља и јендека далеко су боље за ову сврху, јер имају у себи доста ђубрета, које остављају по ливади приликом наводњавања. 10. Пролетње наводњавање растерује мишеве и кртице са ливада, уништује маховину и разне ливадске корове, растреса травино бусење у које после улазе слободно ваздух и светлост, и раствара у земљи хранљиве материје, које ливадској трави служи као храна. Као што је јесење наводњавање насушна потреба за испошњене ливаде, тако је пролетње за јаке и плодне ливаде. Многе добре ливаде удвоструче принос кад се с пролећа на показани начин наводњавају. „Тежак". 1 ) Ј ) Лист „Тежак" излази у Београду.

Мајка светога Петра, Свети Петар у рај пође, за њим мајка теком тече, па говори стара мајка: „Стан' причекај, сине Петре, да ја с тобом у рај пођем!" Ал' беседи свети Петар: „Врат' се натраг, моја мајко, колико се живовала, неси раја достајала, неси гладног нахранила, неси жедног напојила, нит' си голог оденула, неси слепом уделила, ни за душу наменула, не мож', мајко, у рај поћи!" Српска народна пјесма.

Шта се збива у нас и у свијету. За „Српско Ноло". Послали су нам претплату за „Српско Коло": Јово Бадрић из Мајских Пољана 28 К 90 ф.; Светозар Марковић, парох из Огара 6 К 40 ф.; Јефтимије Новаковић, парох из Јамине 9 К 60 ф.; д-р Бранко Михајловић из Товарника 10 К; Илија Дракулић из Коренице 22 К 40 ф.; Радивој М. Опсеница из Шврачкова Села 41 К 60 ф.; Аксентије Бановчанин из Голубинаца 9 К 60 ф.; Адам Гравара, учитељ из Острожина 19 К 20 ф.; Милан Добричевић из Сиска 3 К 80 ф.; Данило Подунавац „велеиздајник" из Пакраца 9 К 60 ф.; Глишо Трбић из Будимаца 6 К 40 ф.; Илија Симић, учитељ из Тржића 6 К 40 ф.; Илија Станић трговац с Удбине 28 К 28 ф. Избори. У Госпићу, Вараждину и Бошњацима изабрани су кандидати, чланови бивше народне странке, које је на темељу споразума с баном Томашићем подупирала .српско-хрватска коалиција. То су д-р Кришковић, д-р Рорауер и д-р Амруш. Противкандидати су били франковци: д-р Ружић, д-р Јуринац и д-р Пребег, те су свечано пропали.! Ту морамо споменути с великим весељем и задовољством, да су франковачки кандидати у сва три котара добили мање гласова него 1908. године. То значи да у хрватском народу франковци губе земљиште под ногама. Краљ' и прилике у Хрватској. Ми знамо како су Раух и Векерле криво обавештавали краља, да су сви народни људи у Хрватској, а у првом реду самосталци, велеиздајници. Како сад јављају бечке новине, краљ је недавно рекао, да је потпуно задовољан с приликама у Хрватској, ма да владу подупире тобожња велеиздајничка коалиција. „Српсна Мисао". Срби самосталци из Срема покренули су у Сремским Карловцима поново лист „Српска Мисао". Излази уторником, четвртком и суботом. На годину лист стоји 8 К, а поједини број стоји 2 потуре (филира). Препоручујемо овај лист пријатељима. Валеријана ПрибиЋевиЋа дочекао је, приликом његова доласка у Карловце, силан српски свет, преко 4000 душа. Одушевљење је било неописано. Радикали ни овај пут нису мотаи бар на часак остати Срби и људи, него су гадно напали и Валеријана и Адама Прибићевића у „Застави". Радикалски „Српски Одјек* из Земуна жали, што су браћа Прибићевићи пуштени на слободу. Нови велики жупани. На испражњено великожупанско мјесто у Огулину постављен је за великог жупанаЂуро Дедовић. Сријемски велики