Srpsko kolo

Стр. 4.

СРПСКО КОЛО

Год. VIII.

Русија. Како је^било Русиша у татарском ропству. У ропству ником добро бити не може. Али ипак има неке разлике између ропства и ропства. Руском народу било је тешко у татарском ропству. Но ипак му је било лакше него Србима у турском* ропству. Татари су оптеретили руски народ тешким порезима; одводили су много пута народ и продавали га у робовање другим народима; били су и убијали Русе; руски кнезови морали су на кољенима пузати пред татарским хановима. Све су то радили и Турци код нас. Али Татари су оставили Русима њихове домаће власти и владаре, само су морали признати врховну власт татарског хана; Татари су врло и необично поштовали православну руску вјеру, чак је у пријестолници хановој Сарају било руских цркава и руски владика; 1 ) Татари су се населили у крај, гдје није било Руса,. живјели су одвојено и нису се настањивали међу Русе. Руски кнезови су сами купили данак и односили хану татарском, само су првих тридесет година татарске порежџије купиле данак и глобиле народ, као и турске српски народ. Свега тога нису допуштали Турци и зато је турски јарам био много' и много тежи Србима. Није ни руски народ мирно хтио подносити татарског ропства, много пута се бунио, и Татари су се због буна страшно светили. Остали су стога Татари у страшној успомени код руског народа. И сад говоре руски сељаци на примјер за рђава човјека: „Гори је од Татарина;" „У Татара, као ни у паса, нема душе: само пара;" „Гост у невријеме гори је од злог Татарина" итд. У небројеним пјесмама опјевао је руски народ своје робовање под Татарима, борбу своју с њима, буне, чак се и у женским пјесмама о том пјева. У једној пјесми уљуљанци овако пјева Рускиња мати свом синчићу: Устај, буди се, дјетешце моје, Скидај са зида сабљицу оштру, И све те мачеве челичне. Кољи, сијеци сабљицама Зле Татаре и Татарчиће; Сијеци, кољи душмане љуте Мачевима тима челичнима. Тама се била спустила за 240 година над руском земљом. Престао је био сваки напредак, утро се траг знању и умијењу, књига пала у заборав, ником није било ни до писања, ни до читања, ни до учења. Народ је стењао у сиротињи и трунуо у незнању великом. Робовање г ) Један хап татарски говорио је хришћанпма: Ми, Татари, вјерујемо у једнога Бога, чијом вољом ишвпмо п умиремо. Но, као што је Бог дао руци различите прсте, тако је п људпма дао разпичите путове до спасења. Вама -је Бог дао св. Писмо, а нама врачаре и чаробшаке; ми зато чинимо, што пам они кажу ш живимо у миру.

Татарима задржало је руски народ на путу напретка дуго и дуго, као и наше Турцима наш. народ, те Руси ни сад још не могу да стигну, што се тиче знања и умијења, сретних западних народа: Енглеза, Нијемаца, Француза и других, који никад нису робовали дивљим азијским народима, јер су се населили далеко од њих. Какав су били народ Татари. Татари су били полу дивљи народ азијски племена монголског, рођаци Кинеза, Јапанаца, Мађара, јер и ови су пасмине монголске. Као Цигани вјечито су сељакали са својим стадима по непрегледним степама. Живјели су већином на коњима и у колима. Ријетко су градили колибе од плетера и стално се негдје настанили за неко доба. Били су коњаници и стријелци без премца на свијету, сви војници, увијек спремни, да на коњима крену, куд усхтију ханови њихови. Били су незналице, прљави, ждере велике и пијанице, грабљиви и велики отимачи, лијени за све осим за бој и отимање, крвожедни су били, лукави за чудо једно и варалице, хвалисави, држали су се за први народ на свијету и за господаре цијеле васељене и то по вољи и одредби Бога. Вјеровали су у једног Бога, али су се клањали и сунцу, мјесецу, води и земљи, правили су и идоле и кипове; поштовали су врло своје врачаре и чаробњаке. Били су врло празновијерни, вјеровали у свакојаке чаролије и враџбине. Између себе добро су се слагали и помагали, нису крали једни друге; свога хана слушали су као Бога, умрле ханове су обожавали и клањали им се, идоле им правили. Оборужани су били луком, туљком за стријеле, сјекиром и замком. Само су имућнији имали криву сабљу, шљем и оклоп, штит, копље. Особито су знали вјешто стријељати и бацати о врат противнику замку. Било их је много увијек, па би стријелама као облацима засули противника још из даљине, збунили га тако одмах и онда уништили. Хан њихов имао је војске 600.000. За оно вријеме то је била страховита војска, страшнија него сад војска од неколико милиона ратника. Таквом су, ето, народу робовали 240 година Руси. б.

Крава музара, — Басна Лава То.тстоја. У једног човека била крава; она је давала сваки дан лонац млека. Човек позове себи госте. Да прикупи више млека, он десет дана није музао краве. Мислио је да ће му десети дан крава дати десет лонаца млека. Но у крави је прегорело млеко и она је дала мање млека него пре.