Srpsko kolo

Број 30.

Загреб, у четвртак 29. јула (11. августа) 1910.

Год. УШ.

Излази сваког четвртка у недјељи »»* Цијена за Ауетро -Угареку: на годину к 3'20 на по године К 1/80 на четврт. год. К —'80 За друге зенље : на годину б круна. Поједннн бројеви 10 пот.

СКО К0Ј10 НАРОДНИ ЛИСТ

Огласи рачунају ое по пјеновнику. Ако ое више од три пута увршћују, рачунају ое јефтиније. —■» « * Уредништво се налази у Николићевој улици бр. 8. Писма се шаљу уредништву „СРПСКОГ КОЛА народног листа". Руко~ писи сс ■■ аракаЈу. ~

Издаје: Друштво „Српско Коло" (д.-д.)

Уређује: Уредништво „Србобрана"

Нисмо на продају.

Да нас Швабе и Мађари мрзе горе од ђавола, то знамо. Да нам зло желе и о злу раде, и то знамо. А знадемо и то, да нас презиру и за нешто много ниже од себе држе. Као да нисмо људи равни њима. Треба само читати њихове књиге и новине, па да видиш, како нас крсте дивљацима, простацима и свакојаким именима, Али да ће нас држати за просту марву, која ће за руковет сена њихова продати себе, своју отаџбину и своје потомство њима за увек, па да ће нам то још у очи и у напред рећи, то нисмо мислили. Да нас баш толико презиру и ни пода шта држе, томе се нисмо надали. Кад х ћете да ухватите прасе, које сте спремили за клање, за печенку, ви узмете кукуруза, успете их у посуду какву и трескате њима. Прасе чује, трчи за кукурузима и ви га умамите у ма какав затвор, ухватите га и ножем прикољете. То се догађа често и ви то сви знате. Али прасе је прасе, живинче без разума и осећаја, осим осећаја глади; њему је трбух пречи од свега, оно ће за љубав трбуха и пуних црева дати и кожу своју, примити и нож под врат. Та зато је стока, марва, свињче. И то што људи раде са неразумном марвом, мисле Швабе и Мађари радити с нама, са Србима и Хрватима, пишу јавно што мисле, да и ми читамо и држе, да ће им то упалити. За какве нас људе држе кад то могу да раде, за горе од марве сваке, јер марва је марва, па ако ми људи чинимо што она, гори смо од ње, испод ње смо. У Бечу излази један велики лист њемачки. Зове се „Наје Фраје Пресе" (Нова Слободна Штампа). У тај лист написао је неко из близине мађарског министра председника један чланак о новим изборима у Хрватској. Каже се у томе чланку, да ће народне странке у коалиЦији бити потучене на изборима. Коалиција је Додуше — пише тај Мађар — створила нови закон, којим је проширила изборно право и дала га многим ратарима, мислећи, да ће ратари подупрети народну борбу коалиције. Али у том се коалиција вара. Ако је порастао пет

пута број изборника, порашће и изборни трошкови: за довоз изборника на биралиште, за паприкаш, за куповање гласова итд. Коалиција није богата, већина посланика у њој сиромашна је. Зато коалиција не ће имати доста новаца, не ће их имати колико влада, којој ће новаца дати Мађари за изборе. И тако ће изборници пристати уз владу, или боље уз странку мађаронску, која ће их моћи боље почастити, скупље иј ^ кола платити, масније подмитити. Паприкаш и друго то су кукурузи у посуди, онај што треска њима једном руком а у дрЈггој држи нож, то је влада и Мађари, а свињче, које трчи за два три зрна кукуруза, да добије нож у срце, то смо ми Срби и Хрвати. То нам Швабе и Мађари равно у лице кажу пред целим светом и мисле да смо ми такви пси и скотови, па да ћемо и после тога за њихове бокчије паре и њихове усмрделе паприкаше продавати своју отаџбину, себе, децу и унуке своје: да ћемо за љубав масног ручка једног дана хтети гладовати целог века; да ћемо за љубав вожње једног дана пешачити до смрти; да ћемо за вољу неколико круна примљених у једном дану, док смо живи празна џепа све10М ХОДИТИ. Тако тај лист пише о нама; такве он нас приказује целом свету; јер то је голем лист, има на десетине и десетине хиљада претплатника у свету, сви они читају лист, па и оно написано о нама и стиде се што су људи, кад читају да има таквих људи, за какве нас приказује лист тај. Али преварићете се, господо швапска и мађарска, показаће вама ратар српски и хрватски и сви ми, да ничега не жалимо за слободу и добро своје и своје отаџбине, вратићемо ми вама шило за огњило. И Раух је хтео купити 1908. на изборима наш народ, па није могао; његов кандидат радикал Феодор Поповић давао је за пети глас свој, јер му је фалио један, па да има петорицу, који ће га кандидовати, 200 К, па га није могео купити; било је котарева, где је Раух хиљаде просуо, па су његови кандидати безобзирце бежали осрамоћени са биралишта. Умећемо ми и пешице ићи на биралиште, не будемо ли имали кола; знаћемо ми и без

Чувајте и остављајте сваки број овога листа, јер ће вам требати и послије, да га нитате. ^

Т г ,Ш -