Srpsko kolo

Год. VIII.

СРПСКО

КОЛО

Стр. 3.

увек има Срба који воле Србина мађарона него Хрвата коалиционаша, а тако и Хрвата који воле Хрвата мађарона него Србина од коалиције. Она рачуна на трагове наше старе мржње међусобне. Стога ради овако: У котару костајничком има Срба више и кандидиран је Србин д-р Богдан Стојановић. Влада кандидира старог мађарона Лавослава Машега, по имену Хрвата, и ако је српска већина. Зашто? Она рачуна да ће сви Хрвати волети гласати за Машега, јер је по имену Хрват, него за „Влаха" Стојановића. Тако ће имати све Хрвате. Сад томе додај Србе за које влада држи да морају због ма чега гласати уз њу, па оне који ће се продати, и ето ти већине. Или узмимо други пример: У беловарском котару кандидира коалиција д-ра Милана Ројца, Хрвата, јер је хрватска већина ту. Влада поджупана мађарона Јована Суботића, Србина. Влада мисли да ће сви Срби волети гласовати за Суботића, него за „Шокца" Ројца, па кад прирачуна Хрвате купљене и оне што под мораш гласају, ето јој већине. Но ми верујемо да је српски и хрватски народ и превећ зрео, а да се даде овако вући за нос. Ако нас последње године нису научиле да без слоге нема среће за нас, онда смо тако тврде главе, да нас ни маљем не би освестио, Онда треба и да пропаднемо. Али наше племе је бистре главе и за то ми верујемо да ће растргати нити владине мудрости. Јер зар је Србин онај коме је родитељ Србин и који се назива Србином. Па Србином се назива и Араницки, па опет нас је хтео вешати. Србима се називају и Ђорђе Настић, Симо Турајлић, Драча, Крњајић, који су нас својим сведочансвима хтели попети на вешала. Па зар нам могу бити пречи него Хрвати д-р Хинковић, д-р Мазура, д-р Гај и толики други што су нас месецима бранили без икакве награде осим наше захвалности и уз то на се навлачили мржњу силног Беча и Пеште? Зар нам могу бити срцу ближи него Већеслав Вилдер, који је толико ломио перо за нас и прогоњен бивао? Смемо ли ми и сањати о том, а камо ли у збиљи помислити на то? Сме ли поштен Хрват гласати рађе за Машега, који је годинама ћутао кад је требало бранити права Хрватске и набијао кесу на њезин рачун, него за д-ра Стојановића, који, бранећи Хрватску, би оптужен ради велике издаје и за мало па изгуби све своје? Не треба имати учењачку главу па да човек види како се човек мора држати у овој ствари. Доста је мало бистрине у глави и поштења у души, па се нећеш преварити. Срби, не дајте се преварити ни с чим. Шта би нам рекао свет, кад би радили за оне

који су били уз вешатеље наше или су ћутали, кад нам се о глави радило, а не за оне, који су главе за нас залагали, братски и другарски? Зар 6и у будуће били вредни да се ко заузме за нас, ако опет каква невоља заокупи српски народ? Промислите мало о овом, па се преварити нећете. А.

Из плачних долина, V. Планино моја, планино, Што ми се мајко поносиш, Што тебе облак не вата, Те моја поља не росиш? Кукуруз цвили у свили, Сићана трава скапава, Пусто се поље снуждило, Јарко га сунце уждило. Планино, мајко рођена, Поврни облак са мора, Те моја поља ороси, Сићаном кишом са гора. VI. Тика така ... тика ... така . .. Сеј бако сеј, Тика така, сеје бака, Сува рука још је јака, Да подмете лонац скроба, Их, које је већем доба, Сад ће они ... Већ и мрак Тика ... тика так! Отишли су у свануће Сви од куће Чак . .. чак у гај Мал сувади да наберу, А мен' рекли за вечеру Лонац скроба, лонац боба, Мало проје ране моје Их, већ и мрак Така . .. тика так! Мидорад М. Петровић.

Петар Велики. (Од 1689. до 1725.) Кад је 1676. умро цар Алексије, оставио је иза себеодпрвежене сина Теодораи Јована, кћер Софију и још кћери, од друге жене сина Петра. По његовој смрти зацарио се Теодор, али умре већ 1682. без дјеце. Јован је био слабоуман, те буде за цара проглашен Петар ком је било