Srpsko kolo

Стр 6.

СРНСКО коло

Год. VIII.

повић из Дивуше 80 ф. (1 пр.); Душан Богдановић, филозоф из Читлука 5 К 40 ф. (3 пр.); Стеван Вранеш из Живаје 22 К 40 ф. (14 пр.); Лазо Ковачевић из Дишника 2 К (2 претпл.); Живко Манојловић из Трпиње 1 К (1 прет.); Исак Дошен, архимандрит из Бездина 3 К (3 пр.); Панта Сретин из Ашање 3 К 20 ф (2 пр.); Дим. Гајић трговац из Глине 3 К 02 ф. (1 пр.). Хвала свима пријатељима. Конгрес Срп. земљ. задруга, који је био сазван за дан 16. (29.) IX. у Загреб, одгођен је на неодређено вријеме. То је наредила власт због опасности од колере. Избори за народно-црквени сабор. И у Ердевику и у Карловцима побиједили су, као и први пут, због немарности наших људи, радикали. У Ердевику зато, што 11 наших људи није дошло на избор. У Карловцима су радикали, видећи да је велика већина изборника уз самосталце, отпочели избор прије времена и нису пустили самосталце ни да кандидирају, кад су ови дошли тачно у одређено вријеме. Мјесто да су дошли сат прије, кад знаду с каковим људима имају посла, они дају прилике крадљивцима народних фондова да преваром дођу до мандата. Немарност је често опаснија од највећих других мана. То треба да запамте наши људи. Петар Петровић, учитељ из Г. Скрада, који је провео у тамници као „велеиздајник" 15 мјесеци ради свог народног и српског рада, опет је ухапшен. Зато што је тобоже без дозволе судца истражитеља ишао у околна села, Перјасицу, Полој, Вељун. Проговорићемо у другом броју мало више о овој ствари. А сада истичемо само то да Петровићеву уапшењу нису криви франковци, ни Маџари, ни Жидови, него Срби. Петровића, једног од најбољих наших радника у народу, узор учитеља и Србина, човјека кога српски сељаци воле као душу своју свуда гдје је служио, денунцирали су Срби из Крњака, неки опћински и судски чиновници, да иде без дозволе судца загребачког из Скрада у Вељун својој родбини, 12 километара далеко. Племе Настића ево још није изумрло у српском народу. Пљунимо сви на себе сами, што међу нама још могу да се рађају Настићи. Срам и стид треба да нас покрије све. Да смо сви другачији, Настићи, ако би их и било у души, не би смјели барем на јави да се показују и тјерају свој занат. Колера се све више шири. У Угарској је већ приличан број људи умро од колере. У Хрватској се разбољела прва особа од колере у Вуковару и то од дунавске воде. Упозоравамо народ што станује уз Дунав, да не пије дунавску воду. И у Даљу разбољеле су се двије особе од колере.

У Угарској је колера раширена највећма у Мохачу и око њега. Шпиони наше државе у Србији. У Србији су опет ухватили два шпиона наше државе. Један је женско и зове се Анка Марјановић, а други се зове Карл Молдован. И Турска остала без зајма. У задње доба пристала је Турска уз Њемачку и нашу државу сасвим. Дакле прешла је у табор, који стоји против табора руског, француског и енглеског. Због тога Француска није хтјела ни Турској, као ни Угарској, посудити новаца. Турци пробаше у Енглеској, али их одбише и тамо. Сад Турци мисле да даду у закуп силна државна имања на много година, па на рачун тога да дођу до новаца. Сукоб између Француске и наше државе. Француска друштва су уложила много новца у жељезнице и фабрике петролеја у нашој држави. Наша држава узела је правити велике сметње француским друштвима и наноси им велику штету. Француска, да се освети, ударила је велику царину на наш петролеј из Галиције. Наша држава спрема се да удари царину велику на француска вина. Доћи ће јамачно до оног што траје већ неколико година између наше државе и Србије, до царинског рата. Облачи се у Европи, мутна су времена.

Различите вијести. Број стоке у Европи. У Аустрији било је по задњем иогшсу: коња, магараца и мула 1,783.000 комада; говеда 9,511.000 ком.; оваца и коза 3,641.000; свиња 4,683.000. У Угарској и Хрватској било је коња, магараца и мула 2,334.000 ком.; говеда 6,738.000; коза и оваца 8,431.000; свиња 7,330.000. У Босии к. 233.000; г. 1,416.000; о. и к. 4,678.000; св. 662.000. У Србији к. 176.000; гов. 970.000; к. и о. 3,670 000; св. 908.000. У Русији к. 28,723.000; гов. 42,031.000; к. и ов. 57,466.000; св. 12,436.000. Штедљив богаташ. Чувени американски милијардер Џон Рокфелер живи врло штедљиво. Оде на пр. у скромну гостионицу у Кливленду и поједе за доручак мали ростбиф са земљичком, плати, а келнеру даде 50 потура. Сад је напојницу смањио на 25 потура. Келнера то ражљути и једном ће рећи Рокфелеру: Кад бих ја имао такав огроман иметак, као Ви што га имате, не бих, Бога ми, ципилучио са тих тричавнх 25 потура. Драги прЛшо, — одговори милијардер на ту келнерску мудрост — да сте се и Ви држали тих тричавих 25 потура, као ја, стојим Вам добар, до данас не бисте били келнер.