Srpsko kolo

Год. VIII.

СРПСЖО КОЛО

Сгр. 7.

доба за старим. Ено Срби из Србије толики погибоше задњих година четујући за слободу браће у Турској, и то господа, људи научени на љепши живот. Тако и Грци и Бугари. Колико их је погинуло за слободу у Русији задњих 40 година! Ено вам Португалске! А гдје није потребно губити главе или другачије страдавати у борби за слободу, ту опет човјек на други начин показује, како се не боји смрти у очи погледати, кад треба нешто извојевати за људство. Ето вам пловљења зраком. Од вијекова тежио је људски ум за тим да измисли справу, којом би могао као птица пловити слободно зраком. Тек задњих година справа је измишљена. И све више се усавршава. Али да се усаврши, треба је неко и окушати, пробати њоме летјети. А за то треба срца јуначког, велике смјелости. Јер није то шапа, на несигурној справи пењати се у зрак десетине, стотине и хиљаде метара! Па опет се људи дижу у зрак. И једни гину, једни пребијају ноге и руке, кичме, а други се опет дижу и летење сваки дан бива сигурније. Како ће то бити и лијепо и корисно за људе, кад се справа за летење толико усаврши, да се може летјети бар толико сигурно, колико је сигурна вожња на жељезници или броду! Људи ће се тада са захвалности сјећати оних што изгибоше за ту ствар и споменике им дизати. У данашњем броју доносимо слику нашег брата Словенца Русјана, који је погинуо у Београду на трећи дан Божића, летећи зраком. Он се удружио са Србином фотографом Мерћепом из Загреба, те су начинили једну справу за летење. На тој справи летио је Русјан у Загребу срећно. С њом је отишао и у Београд и тамо је летио први пут срећно. Но код другог летења, кад се већ спуштао земљи у висини од 50 метара пукне једно крило у справе и справа се сруши на земљу са Русјаном. Остао је на мјесту мртав. 20.000 Београђана било је искупљено ту и уживало најприје у његову лијету, да на крају јаукну од ужаса, кад су видјели како летиоца чека сигурна смрт. Русјан је био стар тек 24 године. Лака била земља његову тијелу а вјечан спомен његову имену!

Са пута кроз народ. Био сам у једном бановачком селу. Доживио сам тамо што вам морам испричати ради тога да овакве случајеве, сличне овом који ћу да испричам, ви сами спречавате. На заједничком сеоском земљишту има ископан дубок бунар (чатрња, зденац), из кога се вода вади на чекрк у чабру. Један сељак довео до бунара коње да их напоји. И мјесто да их напоји у кориту, или да је зато донио неку посуду, он их лијепо стане напајати из оног чабра, којим се вади вода из бунара за људе. Једна жена гледа то. Види се, није јој право, али ћути, мука јој „ударити у очи" ста-

I ријем човјеку. Но њему не би ни то доста, него стаде шаком грабити воде из тог чабра, па прати коњима очи. Лијепо заграби, пере очи, па истом руком, којом је брљао по нечистим коњским очима, опет у воду. Е, сад би и оној жени превише, те му рече, како то не ваља, није здраво. А он ти осу на њу свакојаким погрдама. Ти овака, ти онака. — Гадиш се од кљусета, јели? Како се гадиш, тако га и имаш. К<? је гиздав од марвинчета, није му до тог да се промучи како би га стекао или отхранио. Виде ти госпоје и пресвијетле, како јој смрди кљусе! — па дај јој ово, па дај јој оно. Јадна жена зграну се и умаче од даље грдње на други бунар негдје у селу. Не би човјек вјеровао да се овако шта може догодити у садање доба. Та гадно је, и кад не би могао човјек добити болест какову од кљусета, као што може сакагију, црни пришт, итд. Човјек иза човјека не смије пити из исте чаше, јер не зна се увијек ко је здрав, а ко болестан, а камо ли да би пио из посуде у којој човјек други пере своје очи! А гдје је кљусе од човјека! Човјек мора у нечем да се разликује од свиње, која тури у корито и ногу и њушку и једе халапљиво, као да једе из најчистијег тањира. Рекли смо, да је овако нешто гадно и огавно, па се већ зато не смије радити. А то је и нездраво, како смо споменули. Учите дјецу своју на чистоћу и ред. У том је пола здравља. Она морају бити боља у том од нас и наших отаца. А научићете их најбоље, ако им предњачите примјером сами и сваком, ко гријеши у том и мање него овај пријашко, рекнете отворено да не ваља што чини. А.

Одговори уредништва. Д. У. у Н. Гр. По школском закону има се школа подићи свагдје гдје има 40 дјеце способне за школу. Ако толико дјеце има код вас, имате право на школу. Тражите. В. К. у Б. § 1493. нашег грађанског законика вели: „Ко начином поштеним прими какову ствар од законитога и поштеног посједника, тај има право као наступник да урачуна вријеме доспјелости (посједовања) својега предника..." Дакле вама се урачунава вријеме за које су ваши претходници посједовали ту земљу. Ј. Ш. у К. Нисмо вам досад одговорили јер имамо једног стручњака чиновника у овој ствари, који је пријатељ ратарима. Он нам о свима тежим стварима даде своје мишљење. Није овдје већ неко вријеме — на допусту је — доћи ће за 7 дана. Онда ћемо вам писати у писму о свему. Криво сте урадили што нисте и за домаће одредили већу приступнину, а малу само за садање^ чла-