Srpsko pitanje u Turskoj pred Narodnom skupštinom : (sednica skupštinska od 12 julija 1897. godine)

43

литици се траже реалне гарантије, на које се могу те жеље и наде ослонити. У данашње време и према садањем стању ствари нама се указују два ослонца: концерат великих сила и у изглед стављене савремене реформе у Турској. У последње време ми збиља видесмо да концерат великих сила постоји и да је он установио једну врсту перманентнога старатељства над Турском, њеном судбом и њеним унутарњим односима. Видећи да је судба турске царевине и њених хриш- : ћанских поданика прешла у те „јаче руке“, ми бисмо могли, господо, с пуном вером уздати се у правдољубље, у благонаклоно хришћанско расположење и у савремене културне тежње удружених великих сила, које састављају високи европски ареопаг, који треба и хоће да преставља, европску правну свест и хришћанску цивилизацију. Ми имамо то уздање и ту веру, али при томе ипак не можемо превидети ни прећутати, да се тај европски концерат показао до сад као један гломазан спор, и не баш тако чврсто скован апарал, који се тешко п тромо покреће и који према таквом саставу своме није у стању да развије плодан творачки рад, да донесе брзе помоћи и сталнога, коренитога лека једном 00лесном и растројеном државном организму. То у осталом није ни мало чудно, кад узмемо на, ум да је тај концерат састављен из толико великих сила, које треба да су прожете једном мишљу и да без задњих смерова заједнички по енергички раде, а међутим се њихови интереси тако дубоко косе и укрштају. Докле год тај кон-