Srpsko pitanje u Turskoj pred Narodnom skupštinom : (sednica skupštinska od 12 julija 1897. godine)

45

положај латентнога хроничкога ратнога стања на балканском полуострву, чије ће последице бити веома тешке и мучне баш и за саме велике силе европске. А то је сасвим природни и неминовни резултат свих сличних провизорија и дипломалских крпежа, јер је данас већ за свакога јасно, да се мир на овом „сумпоровитом“ оријенталском земљишту не може стално основати просто на диктатима једнога ма колико моћнога екупа, на сили бајонета и топова, на пресији неке више силе, него се он може трајно ч стално основати само на темељима задовољене правде, задовољених захтева хришћанске цивилизације, из које истичу и на којој се оснивају легитимне тежње оних, који су још и данас на срамоту те цивилизације гоњени и потлачени.

Па да ли се то увиђа и на оним врховима, са којих се у име Европе бдије над судбином европскога Истока, Ми емо ту скоро имали прилике да читамо како је већ поменути Француски министар спољних послова у истоме своме већ навођеном говору у француској скупштини, изјавио и то, како Француска, у сагласности и заједничком раду са својом савезницом Русијом и осталим великим силама у погледу на садашње стање на Истоку, има пред очима два руководна, принципа: одржање територијалнога, збафиз по и испуњење захтева правде п човечности. Нема, сумње да таквој једној силној међународној власти, као што је европски концерат, неће бити нимало тешко, да својом моћном одлуком, иза које стоје милијуни бајонета, подупре већ трошне и испу-