Šta radiš radi kako valja

23

је намештај пун недостатака и мана, скривених под читавим слојевима боја и лака. На саставцима попушта туткало, дрвене столице и постеље прскају при најмањем покрету и потресу, у душецима се убрзо иситни трава и готово се шчврсне, ручице се померају, крхају, сав намештај се распада у комаде већ онда кад би требало да је релативно нов. Видео сам својим очима једна мала кола, како се сва распала, ма да се сопственик њима служио само три месеца. Боје и лака на њима је нестало, и видело се како су награђена од црвоточног и изеденог дрвета, да су саставци рђаво удешени, и да се на сваком парчету огледала потпуна небрижљивост онога, ко их је израдио. „Направљено да буде продато а не да послужи“, такву би етикету ваљало ставити на врло велики број творевина, којима је данас засићен сваки трг. Кад би мануфактурна роба упола израфена, израђена „на двоје на троје“, израђена на брзу руку, могла говорити и рећи праву