Stara Srbija : Geografska i etnografska slika (1912.)

23

јаснити једино преласком великих маса Срба православних на Ислам. Исто тако Хиљфердинг наводи да су косовска села Робовци, Војновци и Топличани хришћанска (Босшл с 21—22). Међутим данас у Војновцима нема ниједна српска кућа, а има 38 арбанашких, у Топличанима има 22 српске православне куће, арбанашких има 16, а мухаџирскнх 16 кућа. (Цвијић, „Основе“, 111, стр. 1177—1178), а у Робовцима по митроплијским списковима има само 17 српских кућа. Године 1844. изишла је књига Д-ра Јосифа Милера, под једним дугачким насловом; „АШашеп, КшпеИеп ипИ бslеггеl- Огапхе оИег Оагзlеllип§ Иег РазсћаИкз Зкиlагl, РтгепИ, Орек, ТоИ-Мопазllг, Јакоча, Тlгапа. Кауаја, ЕШаззап ипб ОћгШа зо ше Иез (тгапгсИзћпЦз уоп ВиИиа 1п Озlеггеlсћlзсћ-Аlћапlеп, Рга§ 1844, (стр XII -) 103, 8°). Тај Милер проживио је дуги низ година као лекар у Турској, пропутовао је све ове крајеве, и упознао се одлично с тадашњим приликама Европске Турске. За ту књигу, која заслужује да се и данас прочита, написао је предговор Павле Шафарик, и каже да се одликује „Иигсћ Оепаш§кеll ипИ Тгеие 1п \\ће<lег§еИеп Иез sеlИзlИеоћасћlеlеп ипб Иигсћ Зћеп§е ш АИзопћеш Иез ћешћег Епllећпlеп“. Милер налази да у пећској области има 65.000 становника, од тога 31.000 хришћана у ђаковичкој (Јакотса) 52.000 становника са 21.000 хришћана, у призренској 78.000 становника са 29.000 хришћана, а у Задриму 19.000 становника са 16.000 хришћана. Као српска села набраја : Кремовик, Мирошић, Чупево, Гребник и Злокуће на обалама (стр. 21.) Данас у Чупеву нема ни једне .српске куће, а има 15 арбанашких, у Гребнику српских 12, арбанашккх 20, у Злокућанима има само 30 арбанашкокатоличких, а ни једне српске 1 (Цвијић, 111 стр. 1186—1187) Исто тако кар српска села кавађа Црнце (Сгса), Величане, Љубожду, Ново Село и Бијело Поље на северу од Пећи затим Јошаницу, Бање и КорШка код Кијева. Од тих села данас у Црнцима нема ни једне српске куће, а има 30 арбанашких, у Новом Селу 3 српске а 20 арбанашких, у Ба-

1 У Милеровој картп која је приложена уз дело на левој обалп Дрнма удртана су сва ова села. Прва два оела нисам могао наћи ни на Дероковој, ни на аустријској картп од 1: 300.000 и 1: 200.000, па ни у Цвијићеву попису еела. Вероватно су пропала.