Starmali

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 1. ЗА 1878.

Шетња по Новом Оаду. I. Нови Сад вам је мали Беч не мисли само с стог што су нас Немци и Чивути у већиаи — као и у Бечу — него што ми имамо све знаменитости, које и Бечлије имају и уживају :и м амо к у ћ е саскупом киријом; имамо наш к а н а л, о којем нема спомена ни у једној географији, као ни о бечком ; имамо и ми не један „СггаБеп" (јендек) унајживљим сокадима; имали смо и ми до скора нашега патера Клинковштрема, који је бунио публику против капутлија; имамо п р о м е н а д у, но којој је тако исто опасно шетати, кдо и по бечком „Аугартену;" имамо и ми велики дефиц и т, као и они у Бечу; имамо наше п р о с в е т н е з аводе: нозориште, школе, пиваре и панораме; место бечких б у л в а р а, имамо доста б у в а р а; бечлије имају хотел „код тигера", а и ми имамо хотел „код тигера" (само што у нашем има увек више пашажера); имамо штемпл и трафику — баш као и у Бечу (штемпл нам је онака исти, само што су цигаре и дуван лошији) и т. д. За то ко нема ситних новаца да оде у Беч, нека изволи са мном по Новом Саду шетати, па ћу му ја ноказати све наше знаменитости, почињући од оне велике брље код јовановске цркве, па све до послужитељевог свињца уз главну српску школу, где преко дана седе и дишу око 600 дечице српске. Али нре свега ћемо да почнемо с главе, јер с главе — ружа мириши. Глава је вароши варошка власт, наш, мађистрат. Мађистратска рештаурација обављена је тек ових дана, дакле нам је мађистрат још са свим млад и нов, те нећемо о њему још никакво меродавно мнење да изричемо тим мање, што нам нова господа још нису платила ни алдумаш, па ћемо пречекати, да нам најпре плате пива и даду банкет, а што је најглавније пречекаћемо да видимо њихов р а д ; по имену новог градоначелника судећи биће и рада и радовања, дај боже нека буде 11оп1бп е! отећ! За сада само нашу наду и жељу изјављујемо, да од сада буде и боље него до сада. Нова н о л иција нека се натиче са старом у ревности, ал нови цорезџиЈе нека слободно буду мало спорији од старих, нећемо им замерити; шта више, нека забораве с т а р е рештанције грађана, те нека одману руком шта је било, било, и нека само у будуће рачунају. Нови варошки књиговођа нека се угледа на с т а р о г (т. ј. не мислимо старог по годинама, него на својег иредходника), па нека се не забуњује у цифрама, н. пр. место 51, да не каже 89. и т. д, Сиротињски сто чујемо да је сада умножен особљем (без сумње се и с и р о т и њ а умножила); господа сенатори нека буду јунаци на делу, као што је у херцеговачком устанку био јунак Пеција; од перовођа се иште да знају добро три језика — па како би било, да се при идућој рештаурацији изабере ж е н с к а за тај иосао ?/Кад је реч о варошкој господи, ваља да се сетимо и варошких пандура, јер преко њих све иде; они су посредници између мађистрата и партаја и они су као неки. агенти друштва за осигуравање п р о т и в т у ч е. И њима желимо сретну радњу, дај им боже свакоме сто очију, да виде свуда шта се где незаконито збива и педесет руку, да сачувају сваки изгред по бирцузима: дај боже, да увек који од њих опази, кад слушкиње у дунавском и лебарском сокаку у вече помије на сред сокака изручују; кад се картаџије у бирцузу код „Буџе и Геџе" потуку; кад који директор у школи грува дете школско на мртво име; кад у темеринском сокаку хиљаду кола закрче пут уз куће пе-

шацима, те ови морају средом сокака по блату да иду кад; се пекарски шегрти код крста на пијаци посвађају па камењем један на другог бацају те мимо пролазећима нос и главу разбијају и очи копају и т. д. ( Ј Ово све што сам до сада рекао, и што нисам рекао него само у себи помислио, нека служи као увод у ове на ше шетње по Новом Саду, а кад се други пут састанемо онда ћемо праву шетњу отпочети. Само сваки ко са мном жели ићи нека понесе т о п л е х а љ и н е да му се н е з г р о з и ако наиђемо на какву хладноћу (у вршењу својих дужности); нека се испита да ли му је д о б а р с т о м а к, да му се н е с м у ч и ако види што гадно и неумесно у нашој вароши; и нека понесе новаца, јер можда ћемо који пут сврнути у пивару и у цркву (а то све кошта новаца). Б.

Девер без младе. Ваш је девер сам крив што није младу боље чувао. Већ зато не заолужује да га примимо у '~тармалог. О—П—О. Ако ћемо ми тако, чпм се који иоиа мало ј већма развесели, таки га оглагОлавати у Стармалом, — то би наш лист морао много чешће пзлизати него што излази. „Зар ја нећу наћи гроба? Ни бриге вас није, нашли сте га, и то у нашем кошару. К. Д. Један пут за свагда, — паш лист ако не може што допринети тако иужној слози између браће, Срба и Хрвата, али забоден трн у здраву (или још болесну) ногу још већма забадати, — то пе можемо и нећемо! Борићу, а и другиме. Ко желп да му непримљеп рукопис натраг вратимо, нека приложи за то згодну куверту са адресом и иоштанским биљегом. Из света. Нешто ћемо употребити, али у другоЈ" ФОрми, — ако вам је право. Палилулићу. Наиадање, па ј'ош тако немилично, на српску владу уданашње доба, ми држимо загрех, који се не може опростити. Ми је у неопасна времена никада штедили нисмо; ал данас би се само радовали кад би је. ма чимв потпомоћи могли, — а ради ствари, иоред кој .е све друго пада. А који Србин дана свија себичне и партајне интересе, тај нека у нас закриља не тражп, ■— ено му темишварска „Гласника". — Пђга пак ; мислимо о смртноЈ - казни, па била она ма кад и ма где, — томе дадосмо израза у једној песми у истом овом броју. д. д. у 3- Обичне ребусе не примамо.

„Стармали" излази 10. и 25. дана у сваком месецу. Годишња је цепа 4 ФОр. За Јуни, Јули, Август и Септембар 1 ф . 34 новч. — а до краја ове године 2 ф. 34 новч. За Србију : Годишње 10 динарз, на четири месеца 18 гроша, а до краја ове године 31 грош чаршиј'ски.

Писма и све што се тиче уредништва, нека се шиље на адресу Др. Јов. Јовановића у Каменицу (Катет!:/ рег Ре4ег■тсагЛет). Предплату пак и огласе, ваља слати на штамнарију А. Пајевића у Нови Сад. (Меша$2.) / ' С ј. И п Х Цена је огласпма 5 новч. од једие врсте. /'• ШШш "