Starmali

Она је и собом стала лред свога мужа, а душман не мога ударити смртна ударца на ову белу слику. Колебао се са подигнутом руком, — ал ту нрилику уварда један ђорђев пешак, напери нушку на Дороженка, баш под пазухо, тамо где не допире панцир. — одане п згоди, а див се стропошта мртав на земљу. „Слава владару ђорђу Хмјелницком !" Кликну војска кад је то видела. „Слава богу, а хвала мојој верној Јеленки!" нромуца ђорђе смерно и побожно. Дороженкова смрт решила јсцеовојни ноход ; његови Козаци пређоше на ђорђеву страну, и тиме сломи се једно крило цареве војске, другим крилом журио се да умакне ојачаној сили турској. Пме ђорђа Хмјелницког проносило се по целој победној војсци, али се ниЈе заборавило ни име верне му Јеленке, јер бог још није створио срца храбрија, срца које би еилније знало љубити, него што беше њено. (Продужнбе, со.)

X м! . Хм! Шта-ли је то, што свак мрзи бабе, А за цуре прескаче тарабе ? — Е де, де. Хм ! Што-л то свако богаташе псује А пред њима ни жив се не чује ? — Е де, де. Хм! Што-л' то јадник увек другог жали А хвалисав другога не хвали ? — Е де, де. Хм! Што-л то брбљов увек другог ћугка, А помодар другог зове „лутка" ? Е де, де. Хм! што-л то свако све другога гледа, А себека погледати не да ? — Е де, де. Хм! Што-л то хрђа о свом злу не снева Већем само другога исмева ? — Е де, де Хм! Што лењивац неће ништ' да пише Само воли друге да критише ? — Е де, де. Хм! Што-л се момци на белило љуте, Ожене-л се, а они ућуте ? — Е де, де. Хм! Што-л то свака невестица плаче Али ипак са кола не скаче ? — Е де, де. Хм! Што-л то поиа све нас постом нука А сам петком сланине вруштука ? — Е де, де. Хм! Што-л свак' кој' се на министре љути На њиној се столици одљути ? — Е де, де. Хм! Што-л то мене тако сврбе леђа Па ми перо хоће и да вређа ? — Е де, де. В. М. Јовановић.

Мајчин рачунџија, — Р1о даклем, Пајо, кажи ми, кодико је бидо у прошлој шкодској годпни месеци. — Десет. — Добро. А сад ми прорачунај кодико је било у ти 10 месеци дана и сати, — али не то је лако, него колико је било секунада у то 10 месеци. — Пет. — Како си то прорачунао ! — Па ето тако стоји у мојој сведоџби. О

П и т а њ а. 1. Које је село плесниво од новаца? *) 2. Која црквено-народна кућа има црна чина, па се опет зове б е л а ? 3. Ко је наш српски Тел ? 4. Који рак не живи у води већ је вода у њему. 5. Какову нумеру желе Талијани да извуку на лутрији ? 6. Какав тал траже опет Талијани? 7. Чију су меницу исплатнди Срби Турцима. 8. Шта су за њу дали а уједно то исто и заДржали ? 9. Који миш носи лађе ? 10. Каквом се граду радују Карловчани? 11. Какву дулу мрзе дуванџије? 12. Ко је иско вина? 13. Какав би пазар по Србију био сада најпробитачнији ? 14. Коју тицу Срби не могоше уловити? 15. Каква багатеда Србији бригу задаје? 16. Од какове се тнце кија? 17. Које село неће никад нарастити? 18. Које село лаје? 19. Које село има с обе стране свога имена но једно острво? два конјунктива и с обе стране по један пакао ? 20. Какав је дар био за Дрногорце најлепши? 21. Кад ће Грци поднетп Турцима рачун ? 22. Који је дин калуђерима мио? 23. Коју Ану сви Црногорци воле? 24. Камо „спјеше" кадуђери? 25. Што се тицама може одсећи а човеку не може ? Беочинац. *) Одговори. 1. Буђановци. — 2. Беочин. — 3. Тител. — 4. Јарак. 5. Тријест (Трст). 0. Тре(н)тина. 7. Каменица (Синђелићева). — 8. Лесковац. — 9. Тамиш. — 10. Винограду. - 11- Пнлулу. — 12. Ковинац (јер је из Ковина). — 13. Нови Пазар. 14. Сеницу. — 15. Ситница (река). — 16. Од бурмутице. — 17. Беба. — 18. Кер. - 19. Ада. — 20. — Скадар- 21. Кад добију Крету. — 22. Бездин. — 23. Бојану. 24. Шишатовцу. — 25. Крило.

Дивна-ли СИ . . , Дивна-ли си, селе мила , Дивна-ли си, нежни створе; 5 г миљата, блага , чила , Као вила у сред горе. Лице ти је цветак мајски ; Душа ти је пуна дара; Очи су ти мелем рајски; Срце ти је пуно чара. За те чари обилате Ко сад мари, ко-ли хаје ! . . . Младожење веле за те: „Није мила — сирота је!" Н. Малешевић.