Starmali

79

Кокице. „Темишварски гласник" позива на нредплату, Сад би јонг само требала једна луда, која би веровала, да он од претплатника живи. Појављује се већ и жута грозница. Добро би било да се неки људи угледају на ту грозницу, па да и они отворено са својом бојом на среду изиђу. Поштанска дирекција обраћа пажњу, да она писма, која ми шиљемо нашим војницима у Сарајево, није нужно шиљати на ге 1 оиг I! есс р 1*30. — јер ћеду и без тога доћи ге4оиг (у Брод.)

Боли Михаљ је за једног „фуфцигера" обесио ^свога негдашњег пријатеља Хаџи-Мехмеда. коме је лане толико пута чок јаша: подвикнуо. Сад је нитање: за колико би „фуфцигера" он обесио свога оца?

„Жестоки омладинац" Др. Илијћ подвукао сепод плашт римокатоличке религије. А католици не само да се од тога нису уплашили, него су „омладинца" још раширеним рукама дочекали. — Даклем омладини акције скачу.

Досад су Богањаци ходили но каменом путу, — сад им се на врат на нос спремају гвоздени путеви. —■ Да им буде м е к ш е.

Нове бугарске новине зову се „Марица". То је врло згодно име за новине. Јер ако се деси кадгод који водени чланак, нико му не може замерити, јер Марица је река.

Из „црвене књиге", 15. „Опомена". — Пред нову школску годину разаншљаие су као обично у Новом Саду позивнице родитељима, да шиљу своју децу у гаколу, и свако дете има и ту позивницу са собом донети. Једно дете дође ономад да се упише и нреда дотичном учитељу своју нозивницу. Кад учитељ загледи у позивницу, а оно стоји „Опомена" од „Задруге за међусобно номагање", да дотични отац ђачетов нлати 66 ф. 50 н. иначе ће се законитим нутем према љему поступати. Сад још ако је отац у забуни однео детињу позивницу у „Задругу", па питао шта је дужан , онда су му могли тамо одговорити: „ Дужни сте ваше дете редовно у тнколу гаиљати". 16. Добар ботаничар. — Господин СвезналиК се увек фалио, да је он тако добар познавалац биља, да може н. пр. и у мраку повнати — к о п р и в у.

17. Опет рачунски задатак, — Једнога ђака, којега је отац био берберин, запнта управитељ на испиту: Ајде ти синко мени прорачунај ово : Кад твој отац обрије данас 2578 људи ио 5 новчића, колико је он онда пазарпо тај дан ? 18 Коњ на врх дрвета. Погаље газда слугу Шијака у виноград да чува трегпњу, да је когод не обере или да је врапцп не опипају, и рећгг ће му : „Ако штогод видиш на трешњи, ти одма пуцај па га уби!" Шијак легне у лад близу тренгње, а с оне стране трегггње био је висок брег, на којем је коњ један пасс. Шијак како је лежао види коња на брегу, али је овај био бага спрам врха трегање, те му се учини, да је коњ на врх трегнње, зграби пуигку, опали н убије коња. На суду се после бранио, да је коњ био на трегањи, а газда му је казао, да одмах пуца и убије кога год на трешњп види. Аб. А ди је теле? У неком селу живео је један сиромашак Сима са својом женом, на су имади једну стеон\ краву, На дуже време ггре, него што ће се крава отелити. они се често разговараху, како ће они добити теле, па како ће имати млека па скорупа — та ко ће онда с њима! Једну ноћ сања Сима да се отелио, не крава, него баш он сам. Жена му је раније устала наго он, оде у гаталу гг није знала пгта ће од радости, кад је видела, да им се крава сретно отелила, зграбе теле у наручја однесе га у собу да обрадује Симу, и кад је видела да овај јоггг спава, а она лагано остави теле чело његових ногу и покрије га марамом. Међутим се Сима пробуди и сети се свога сна, да се то јест отелио. Кад осети нешто чело ногу, дигне мараму и упрепасти се, кад види уза се — живо теле. „Међер то није био сан", помислгг у себи, ал' се уједно и поплагаи, да се у селу не прочује да се отелио, јер ће му се свет смејати, те зграби оно теле, изнесе га у авлију и баци га у бунар и опет легне у кревет. У то дође жена у собу и видевити Симу буднога, пружиће прст на њега: „ Муу, Симо! Муу!" Сггма на њу руком, да ћути и да никоме нигата не говори. Жена дигне мараму и виде да нема телета. „А да ди је теле'!" заггита га. „ ћути, жено, да се у селу не прочује да сам се отелио, јер ће ми се свет смејати! Ја сам теле у бунар бацио!" „Еј наопако, птта урадгг, та то је од нагае краве, па сам га јутрос унела док си јога спавао, да те обрадујем!" Сада тек виде Сима шта је урадио, али беше доцкан. А б.

Један ђак^ који је весело проводио у Бечу, Прагу, па онда у Надаљу и Турији, има сад обичај да каже: „Бадава, Беч, Праг Надаљ и Турија — то су прва села у Бачкој!"