Starmali

94

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 8. ЗА 1878.

би волео да му је сада даде за жену, а временом да и краљевину наследи. Сад краљ дозове своју мезимицу и занита је да ли јој се овај стаклар донада, а кад она весело климну главом, јер га је одма иознала, тад му заповеди краљ да скине рукавице, да се још и то види јесу ли му ручице као од сомота. Млада принцеса уђе му у реч, велећи да то није нужно, јер она добро зна да су му руке као од сомотаТо је она приметила још онда, кад ју је једном водио уз степенице. Тако сад беху испуњени сви услови. И пошто је принцеса добила мужа стаклара, и то још таког који има руке као од сомота, сад је и њено срце било на мери. Он је нежно поступао са срцем љеним, и оно је остало неповређено све до суђена јој данка. А старија кћи, чије је срце већ мадо напукнуто било, постала је наскоро тетком, и то можда најбољом тетком на целоме свету. То су признавала не само деца, коју је дао бог краљевој мезимици и њеном мужу, него и сви други људи. Она је волела своје мале сестриће, женскима је нравила лутке а уз то их учила срицати и читати, а слушкиња је прегледала задатке. Иа чији је задатак добар био тај би добивао што лепо на поклон, а чији не би био добар, томе би натакла на уши магареће уши од артије па би му рекла: „Кажидер ти мени, мајчин Краљевићу, шта ћеш ти бити кад одрастеш ? Но говори већ један пут! Де да чујем !" А кад би мали краљевић ночео јецати: „Ја ћу бити кра-кра-краљ!" онда би се тетка насмејала: „јест, леп ћеш ми ти бити краљ, са магарећим ушима. Ко хоће да буде краљ тај мора бити и бољи и наметнији од других људи. Тај не сме имати магареће уши". Па и ова је тетка дочекала дубоку старост, макар да јој било срце напукло. А ко би се томе зачудио, она би му одговорила: ко се чува, макар да је и напукнут, тај може да траје. Ц то је цела истина. И моја мати има један ибрик од порцулана, и тај је напукнут био још у моме детињствупа ено га и сада граје. А за то време разбило се у нашој кући много лругих ц е л и х ибрика. (по НЕМАЧКОМ).

Сељак у Новом Оаду. Ономад дође неки сељак у новосадски дућан, где је и једна шиваћа справа била, у коју се он, као у нешто непознато заблену. Напоследак запита трговца: шта је то? Трговац му одговори: Жћтазсћта. Сељак стаде још поближе загледати справу и точак на њојзи, па онда ће рећи пипајући точак: — Та то ја видим и сам да нема шина, ал зато опет не знаш који је бес!

ПроФес. Куд сто омо пшли јуче, вао- онолико много поред Дунаг.а'? ђ а к. Лшли смо да се купамо. Пр оФес. ГГа зашто онако јп сотроге? ђ а к. Мплнм господпве, мп се нисмо купалн у корпп, него на Лвману.

Кога треба жалити. Мужа, од кога је жена побегла, на му се опет вратила.

Оца, који има шест кћери, од којих ни најмлађа није више млада. Иона, који место да нредњачи своме, а он се поведе за туђим стадом, — а ово га после избора исмеје. Погинулог војника, који ни на оном свету, где се све тајне разјашњују, не може да докучи: зашто је он управо погинуо. Земунца, који падне у немилост код каквог госнодина иандура. Сиромашка, који се хтео 3. септембра да шета но калимегдану, а није имао да плати гропг за свеж ваздух-

Бербера, који иостане неки ђаво у иолицији, па мисли да мора у рукавицама и сиавати. Сваку женску главу, којој се деси тај малер да је удари шлог — баш у језик. Футошког домина, јер му се спремају сви читаоци „Стармалог" у госте, да чују уз чашу вина крај његових приповедака. 0 И 3 б 0 р у. Вуковарац : За кога ћеш ти гласати за фишкала Мишу или за нон Куку ? Бобоћанин : (мало наглу :) Иди с' Богом шта се спрдаш, та ко би за кугу гласао. Н а т п и с и. VI. Лежимир. Где је туча, где пијанк а, Где векује пир, Том дадоше месту људи Име : Л е ж и м и р. VII. Свилош. „Од свиле је име Свилош" Гече попа поши, Није, попо, већ баш отуд Што сге ви сви лоши. VIII. Несрећа Љубомора трује срце Многе попадије, Кад им ето само име: Тражи : попа ди је ! С. Ј.