Starmali

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 12. ЗА 1878.

135

на путу изгуби исправе — знаш да је весељак па и у пићу негди шћерда, па посде никуда ни маћи — куда би човек на ново да учи а. б. в. није "ваљда ограијсо — те тако ето и остаде као и ја и ти. На кмета Марка речи кнез од намере одусгане — и извињавао се да он тако чинити мора — јер има од содге строг палог, да од свака путника исправе прегледи — па који не би ти имао, да га одма першлубира Кмет Марко запита Бабу познаје ли он каква Перу Стрижића из Бегеча, Је ли жив, и како се сад влада? то је вели мој рођак из дадека, његова, вели, Баба, била је моја стрина сестра баш не од рођена ујака — тај ми је човек ире пеколико година преповедао како је једаред накаљао у Пешти када је јошт кочијаш био јер у оно време није било знаш кнеже дамше — него су Бегечани били први киријаши. Баба каже да га познаје, и да је и сад жив и у добром стању и зпаш вели, како је страдао. На то ће рећи кнез, па шта је страдао, дед да чујем, на које ће Баба узети реч. Бегечани, почеће Баба, били су на гласу киријаши они су и лети и зими носили трговцима есиапе, а возили су и салтаџије. Једном искупе се њи до 15 кола у Пешти и ту су седили 5—6 дана зато, што нису натревили кирије. да носе доле, они се један дан као људи добро напију — па у пићу, као љу,аи чујући за неки тијатор сложе се да иду довече тамо, и да виде то шта је и како је, па да кад кући дођу приповеде својим женама и деди шта је то, и како Исто вече, који су јошт могли собом владати — јер неки су богме пали под астал, заиста оду у тијатор али као бегечани гледали су да што јефтиније прођу — па су тражили најјефтинију скамију; онај што је на врати новце примао, упути ји како и куда се треба пењати — али они онако пијани непогоде куда треба, него се мимокосе па оду на таван. Када су се попели — дуго су ту чекали да се тијатор отвориали тога ни од корова. Онда ће Петар запитати оне друге пајташе: људи видите ли ви шта? а ови му одговоре да они невиде ништа као и он — него чују неку музику као из далека, неку ларму и лупу а штаје то да незнају Нато ће једап приметити: сад ваљда долази музика — та ваљда ће отворити се кад, знаш спраљено мора бити — незнаш зар и ми у Бегечу по сватови, кад правимо комендију, и кад оћемо да деремо јарца, да се читав сат по вајату гаримо и оправљамо Они су ту чекали и чекали, али богме тијатор се неотвори, и тако наши Бегечани онако сви надерани попадају по тавану и заспе, неки су мрмљали кроз сан; хо мај та кад платисмо већ — и неможемо кући до ујутру, бар да нам је мало жижка упалијо — већ овако овуда преко ови балвана, или су клупе* ба,тргамо — и то ми је тијатор тамо оном матер и ко је то измислио, ко је то казо да је нешто лепо та нема пашег Бегеча ни у сто Пешти — јер бар знаш у свако доба гди си — и код кога си. Опи су као што реко спавали и спавали, и тек сутра пред нодне избуде се. Сад како и куда да изађу, помрчкна једнако, онда ће Пера, да издигне цреп на кући, те стане мотрити једа ли би кога од своји спазио — и на његову

срећу по кратком чекању спази кума Штевана пред једном болтом где купује катрана — те ти овај се стаде из петини жила и што игда могаше дерати: еј кума Штеване, кума Штеване! Кума Штеван чује да га неко виче, и глас био му је познат — али није гледао горе, него сокаком и тамо и амо — ади није никога видио. па се тако упути кући али Пера и опет заурла са тавана:, Еј помагаЈ кума Штеване, гледај горе на кућу ми смо јао у тињатору, гле, гледни, овај цреп ди је очкринут. — Кума Штеван онда баци очи горе, и зајиста спази цреп одигнут, па ће запитати: а шта ви ту наопако радите? а они сви у глас, који матер који душу а неки и пешто крупније: ево смо у тињатору, него молим те уђи у кућу, па им јави нека нас пусте хо мај, гле ти чуда и покора за наше рођене новце да морамо овде гладовати — а шта раде наши коњи ? Кума Штеван врти главом, опсова им кесу па онда хајд у кућу и јави домаћима да има људи на њином та! вану и да их моли какоби их пустили. Кад је кавеџија разумео шта је, он таки отрчи у полицију — те с њиме све ти неки пандури бог те пита колико, па онда све са бајонети напред на таван — и тако ти моје Бегечане са кума Штеваном који је дошао да јави заједно отераше, па их све позатвараше. Тек сутра дан, када се господа извесге и увере, шта је све било онда Вегечане пусте с' миром кући — који су покуњеним посевима сећали се тињатора а господа ма.т непопуцаше од смоја. Кнез и кмет Марко, мрдаше гдавом — а баба истресе нред њиме стојећи фићок у здравље Бегечана. (Наотавиће се.) Дазар Кнежевић.

Н а Т П И С I, I. Посници. Где се много пости Ту обично има Граха и пасуља Лука и зејтина — Хоћу речи уља. II. По смрти доктора Симе. Кад је умро доктор Сима Плакао је гробар Тима Кад му ј' раку кон'о : „Сад сам" веди „пропо!" III. Адвокат Боаса. Познав'о сам још ко дете Адвоката Божу; Он је увек хват'о жабе II дер'о им кожу, Зато га је тата Даб за адвоката. 3. Ј. Ј.