Starmali

„ СТАРМАЛИ" БРОЈ

од ђаволске стране, аја, то бити неможе, то је обсена, и за цело, обсена сви повикаше. Баба, као иајмлађи и као новајлија калва — седео је код вуруне на је но малко пушио и ћутао је — а када се жагор поутишао — онда Баба устане, и замоли даће он једну преповедити, ако оћеду послушати га, тако налик што је господин попа преповедио, али даје цела истина. Сви гости молби бабиној даду места, и Баба заночне. Кад сам ја, вели Баба, лане путовао — састанем се са једним калвом под Осеком — он је бијо садлер знате онај, што каруда прави — он вандровац, ја вандровац само ја сам млад, а он матор, бијо је већ 40 година — онје био у Енглезкој, паје видио једну машину, што рукавице прави. Енглези када рукавице испрљају — или подеру 7 они неће исте бацити — него, опет хајд на машину, па тек у њу баце рукавице, кад после 2 сата, а оно керче од чије су коже рукавице сашивене биле — накрај машине испадне здраво и читаво, па како испадне, лаје као бесно. Попа скочи, на трес ћеЛепушем о астал, а вели хуло .једна, ти баш мораш бити из Бачке — а како би штене лајало. Баба сасвим мирно одговори, и вели господине та то му је посао. Попа се окрене мајстор Јови: е, вели, мајстор Јово, терај ти ову протуву од себе, овај се неће ту скрасити јесил ти прегледао његове исправе ? ако ниси донеси ујутру кнезу, пак нека га затвори, овај мора бити, да је и на ситу и решету био. Сирома Баба спусти се — е, вели, господине, какве сте ви памети а ја среће, то може мени пасирати — али да сам знао, неби вам јуче Мацина онако подковао — што није никад ни риђа онај што је по новина писан био подкове онаке понео. Подкове:— сам челик — па кад ноћу из манастира пођете, нетреба друга машала — него ће из камена варнице све кресати да можете и лулу палити. Попа се Баби окрене, добро, добро вели, али како штене одма, и да лаје? Баба опет нофтори — јест верујте господине истина је, ако мени не верујете питајте Екселенцие — каква Екселенција продере се попа; каква? та иознајете валда домина из С. Па каква је он Екселенција? Та молим попо, њега тако зову, јер редко се чешља а као стар човек увек је балав. Мајсторица Анча, спрам свеће низала је неке ђердане, она крадом намигне на Бабу да ћути понда престане и разговор е, вели, молим вас господине попо, та то је приповедка, бог зна јели истина, или није — нетреба то на вело узети — виле ушле у Екселенцију ви знате како су мајстор Симу из Ирига звали пошта, као бајаги да је брз — а он сирома једва је милио, него чујте да вам ја једну приповедим — ако ћете ме послушати. ■— Оћемо, оћемо, сви викнуше, Мајсторица Анча одкине врх конца — на који је гранате низала — па онда га мало засуче и завитиљи уздане ио малко — па онда започне. Било је то богме давно, то је било пред буну на неку годину, ја сам онда била девојка, у најбољем веку — онда су се носиле кацабаљке и ибероци онако са полетнама —

. ЗА 1878. 147

чешљало се лепо све саме локне, да је мило било стати па гледати —ја одем у манастир Ш. на славу, ту је било света са свију крајева око вилајета — неки адвокат млад, леп, немож му замерити макар га од куда загледао, упамтила сам му и име — звао се Илија — баш канда га сада гледим — имао је зелен квекер са да опростите великим жутим дугмадма — и родом је био из Суботице или из Шандора то баш нисам утубила — био је здраво васнитаван и научен — видило му се по оду — оне кордованске штифле све циче под аиме, није ништа друго пио, осим пунча, јести је слабо марио — осим супе и шпината са земичком друго слабо шта — вина се грозио — ракије ни сагу није трпио - а за пиво говорио је да се од тога волови и крмци гоје, па онда се мајсторица Анча насмену, па и опет ови наши халамани Сремци, опипе така славна младића — да се кукавац окол ноноћи све тоциљо по вину и када су га товарили на кола, морали су скидати са кола два стражња точка као оно што товаре појку из Венека. Ја сам се са њиме како реко на тој слави познала — шетала и шетала — са једне стазе на другу — од једног грма до другог, и чисто нисам ни осетила, када сам се видила, да сам на врх нланине — неби ме иначе саму ни бес тамо попео — из међу прочег дивана, он ми преповеди — како је он био ђак у Шарош Батаку —. па шетајући се са једним ђаком Буњевцем видише гди се свет пред један дућан купи — па у том хајд и онп као за батом; кад тамо, а један Талијан показује чудо у природи како је једна мала куја, оштенила једно куче, и једно маче — свет се томе чудио као вели и ја — али мој Буњевац побра — хајд вели даље, шта гледаш те луде што се ту вајкају — та ја сам то давно и давно видио. Ја вели Илија, онако љубопитан, а гди си ти то видио, та ено рече ми мој брат Боно у Суботици — баш наш комшија Шваба Вриц има два сина, па један је тишљер, а други је штрикер — па то је све једно. Попа скочи и вели наопако та ово је јошт горе него калвино керче, а Баба онет и горе него попине кивле, што купе врБове по патосу. — . Мајстор Јова опет заврти главом, опсова Анчи кесу брбљаву, па натеже чашу и испразни са попом, — домином и учом заједно. Л. Кнежевнћ. (Продужиће се)

Шта је лудорија? — Лудорија је кад ко изгуби на кзртама па се тужи на срећу питати бирташа дали му је добро вино — у вече се опити па се у јутро тужити на главобољу — своје тајне казати другима па од њих очекивати да их ником не казују —■ пред својом драгом хвалити лепоту њезине другарице — претплатити се на „Лист за народ" па очекиватп да редовно излами — искати од пијаног да паиетно говори, и т. д. и т. д. и т. д. има их још сувише. Е. К.