Starmali

Шетња по Новом Саду, ХУП. Кад је човек вредак, те радк целог свога века, па крвавин знојем дође до лепога имања, стече кућу и салаш, онда свет обично каже: „Тај се обогатио гулећи сиротињу или се накрао бдага и т. д." А ма како вредан био, па ако злим удесом пропадне п банвротира, онда тај исти свет вели: „Да је био честит, он би сачувао, што је имао, него је све попио и прокартао нееретник!" Из овога се види, да свету нико не може угодити, јер он о једној истој ствари увек само песимистички суди. Па тако је и са свима другим стварима у животу, тако н. пр. са забавама и игранкама, што се у месојеђе дају. Ако која женска радо иде на забаве или их приређује у својој кући, онда свет каже: „То је распикућа!" А ако се клони свега и не појављује се на баловима, него чува кућу, онда опет тај исти свет говори: ,,'Го вам је ципија или нека мудрица! Неће да дође на беседу или бал, што јој је жао трошка и неће да погпомогне племениту цељ ради које се забава приредила! Или ваљда се код куће карта „фрише фире!" Или да идемо још даље: Ако који човек не долази у цркву, онда „свет" вели: „То је безбожник, завукао се гдегод у бирцуз па пије!". а ако ко иде редовно у цркву, онда опег прииећује „свет" : „То вам је неки светац илицемер! Иде бајаги у цркву, а овамо нема већег кајишара и безбожника од њега!" — Ако секоји мдад човек радо са женскима разговара, таки веле: „То је лептир, непрестано лети с цвета на цвет; његово је срце прави бирцуз, те један улази а други излази из њега! Није га ни срамота, матор кеша, па и он се удвара девојчнцама и младим женицама!", а ако пак не иде радо у женска друштва, избегава игре и сваки састанак са женскињама, онда и оне саме веле, са „светом" заједно: „То вам је прави мизаптроп, мрзи и на свог рођеног оца! Дрвени филозоф! Он не налази за вредно са женскињама ни речи проговорити, ваљда што анатоми кажу, да је женски мозак 11 лоти лакши од њиховог мушког! Тако „фад" човека, нисмо још никад виделе!" — Ако ко држи нешто на своје хаљине, те г.теди да су му чисте и носи рукавице, такп ће „свет" рећи: „Гле, штуцера мајчиног! Таквог фићфирића нема ни у Паризу!", а ако не пази строго на боју и хармонију у својем оделу и неноси рукавице, одмах се примећује: Ала је овај апа-драпа! висе на њему хаљине к'о на мртвом! Гле како су му се руке испуцале, канда је копао кукурузе ! Пзгледа као да је с вешала спао." Е таки вам је „свет" свуда, па и у шетњи по Новом Саду, сваки дан ћете наћи таквога „ света"; на сокаку, у бирцузу, на променади, у цркви, у колеби и у салонима! Нема тога човека, који није никад био оговаран, или што рекао браца Пера — „олајаван". Да •1и је пак добро и целисходно другога оговарати, најбоље се види из ове песме, што су је наше девојке ономад у неки сватови певале: Немој дико лајати, Јербо ћеш се кајати:

Још је један тако лај'о Иа се после кај'о! Зато је добро да сваки гледи свога посла. Шта се н. нр. тиче Пере лецедера, што Бизмарк има три длаке на глави? Или за што да се љути Мита сапунџија, што Андрашија шурује с Арнаутима? Шта фали шверцеру Доди у Тителу, што је у Астрахану куга, кад он свој шверцовани дуван н со опет за то може продати по скупе но це? Шта се тиче фрајла Персе, што је попин син прокартао ноћас 30 фор. ? Или за што да води бригу баба Рава, што натарошев синовац има крива уста ? Па онда за што да се срди „Јавор" и „Срп. Зора", што г. Б. К. хоће о народном трошку у Русију и у Париз ? И т. д. За то сваки нека води своју бригу, нека ради људски свој посао, па онда неће моратп туђу бригу водити и туђу радњу контралисати ни —„Стармали". Аб. Абуказемов календар, Фебруар. 1. Један отац тумачи свом сину, да реч „владика" значи човека, који је влади дика. 2. Једна шваља тако је замрсила конце, да ће се пре размрсити и ствар вршачке општине, него њени конци. 3. Једна редакција белетристичног листа добила је опет неколико туцета ватрених песама, и оставила их је на своје место (т. ј. на ватр у.) 4. Лађе већ иду, те смо опет у комуникацији са црним морем; куга, која је већ у Одеси, добро ће радити, ако не усправи Дунавом „лустрајзе". 5. Хрвати тврде обично, да у Хрватској нема Срба, све су то иравославни Хрвати, јер живе у Хрватској; добро, ал што сад „У1епас" вели за дра. Ј Панчића да је Хрват, кад он живи и ради у С р б и ј и ? ! 6 Хрватско археолошко (старинарско) друштво пише вдадици Никанору и адресира му °„гр. и. бискупу". Добро би било, да и ову титулу оставе у свој старинарски музеј. 7. У илиџи Теплици пестало воде. Оваку несрећу само новосадски биртанш појмити могу. 8. Гђа Миловуковица из Београда доказује, да она није била директор пок. „Прве српске банке" У Београду. 9. ЈеданАмериканац изумео је машину ћутања. Једна н — ска госпа, кад је то читала, рећи ће: Баш нам се неда живети на овоме свету. 10. У Н. Саду изишли плакати: „Данас је лудачко вече". Неко дода оловком: Зар само данас ?

Само нека пази. Једна госпа дозвала ономад бербера, да јој извади зуб. Кад је села рећи ће берберу: „Само пазите, да ми ј ез и к не извадите!" Аб.