Starmali

Ниче" — ,.Лја~ настави Нића, „дај ти мени мога Михла, јер ће иначе пресести твоме Сеплу ручак " „Кад си ти узео мога Сепла, недам ни ја теби твог ±\1ихла" одговори домаћин. Швабе већ приметише, да овде може свашта испасти, па су и саии хтели да промену места; јест, ал се Срби међутим посвађају, и Нића ће најпосле рећи: „оћеш ли дати мога Михла, не даш? кад не даш ево ти на !" у том ошине Сепла по њокалици. На ово ђипи домаћин „а, тане ти госино са Нићом, ти да бијеш.мога Сепла, ког ја у мом веку још увредио нисам; кад је тако ево и твом Михлу" и у том опаучи и он другог Швабу. Швабе скупе амбуље па загребу, те се више и не врате. — — $ Прође већ неколико дана, Сепла више ни од корова код комшије. Србин се опет уплаши, да му Шваба не одкаже новад; отиде му једног дана, и из петиних се жила упео, да му докаже; да је он само бранећи њега, и у пркос Нићи опалио Михла, и да он није тому крив већ Нића? који је луде нарави у пићу. Шваба као паметан човек видевши, да су србинови разлози умесни, и да га овај заиста воли — јер се за његову љубав и са шураком посвађао — попусти мало и почне поново одлазити СрбинуЈедног дана кад је Србин свиње тукао, ево ти пред подне Сепла, и завукао се за сто, па чека да се донесе ручак. Кад је домаћида видела, да је Шваба намеран да остане и не позват на ручак; а она уђе унутра и рече: „ручак ми је готов, ал не знам што нема мога брата Ниће; рекла сам му да нећемо без њега ручати? Кад изиђе Криста у кујну, а Шваба ће рећи : „кој то Ниче, она твоја швагер> он чи дође на ручка; јел коншије" ? „Та да, моја га је жена нозвала." „Е коншије" продужи Шваба „ја мора ичи, очи мој Ј1иси та ми чека на ручке; а ја чи други пут дође, кад нечи овди руча оно гробијан Ниче; он може опет та си посвади с тебе, на чи тебе у труц та ми разби нос; зато боли иди ја код мој Лиси." Отиде кући. После тога кадгод је хтео да осгане код Србина, на ручак, а ови одмах очекуЈу Нићу; Шваба кад само чује нићино име, одмах му забриде усне од његове „визиткарте", те граби врата —р. Шетња по Новом Саду, XX. Пролеће је сијнуло и све биљке ничу већ из земље. УНовом Саду ничу „верглаши" и комисије за асентовање; у Футогу иЧебу ничу финанци; у Веограду бирократе и нови министри; у Пешти чивутски новинари, који још нн џепне мараме не умеју да употребљују; у беочинској шумп ничу смрчци и пустахије; у прњаворима манастирским ничу младе „вешерке" и калуђери; у Сегедину клија жито (у амбаровима, што су потопљени); у Б е р л и н у изничу из земље печурке и социјалисте; у граници цветају батине; у Сентомашу цветају главе на вашару; у Сомбору полажу људи винову лозу, а после ће декојег од њих винова лоза п о л о ж и т и (под астал); у С т. Б е ч е ј у цветају љубичице, католицизам и карте; у Н и ш у терају дрва пупке и социјалистичке скупштинаре; у Руми ниче из калдрме блато; у Пакрацу скидају зимске пенџере и професоре; у Карловцима престали неки грејати собе дрвима и срце родољубљем ; у 3 е м у н у

избијају сасе, кукурек и рђаве ђаке; у Тителује поплавила љубичица а хоће да поплави и Тиса, и тако свуда се већ указују знаци долазећега пролећа, о којем су фуксови календари унапред већ прорекли и предсказали, да ће доћи 9. марта. С пролећем заједно, а мало и раније настао је часни пост, време, кад се једе киселица, пасуљ, сочиво, маџун и туршије, те је човеку сад пост увек нред очима, па и новине кад чита, чисто му уводни чланак изгледа као киселица, политични преглед напиње га као пасуљ, на дописе бечи очи као на сочиво, подлисци се мажу као маџун, а огласи су му кисело-горко-слано-бљутави као туршије! Ово је време сасвим сувопарно и једва чекамо водени понедељак, да се мало и влаге дочепамо, да нас полију, што нисмо раније устали, т. ј. кад је требало! . . . Вегетаријанци уживају, што је и њихово време настало, кад се не сме јести месо и пити вино, и то је време за њих сретно и блажено. Но с постом су престали и б а л о в и, те наши вегетаријанци не иду сад више на бал, да играју чардаш и брзу полку (ал су врло радо ишли ире револуције, док нпсу још били вегетаријанци, а онда су и јели меса, пили вина и пушили, после 50 година и ми ћемо сви постати њихове присталнце). Аб. Абуказемов календар, Марат. 11. У Будапешти и околини појавиле се богиње; г. Ружић (глумац) вели да га није ни бриге, он је не давно издржао богиње (кад је играо у „Максиму Црнојевићу") 12. Међу потопљеницима од оних преко 80 села покрај Саве, циркулирају табаци, да они (т. ј. потопљеници) прилажу новчане прилоге у корист Сегединаца. 13. Међу осталим вестима о стању воде чита се: Сентомашани јављају: Код нас вода стоји на једној мери (т. ј. не троши се.) 14 У једно.ј српској школи декламује један ђак — с обзиром на просторију исте школе: „Банак је, фуруна је, Тескоба је, незгода је." (Бачв. поскочица), 15. У Бечкереку влада усљед избора новога проте велика п а н и к а. 16 Г. А. Р. у Кикинди предлаже, да се министарству ода захвалност, што се мешало у нашу автономију, тако пише „Засгава"; ал ми знамо господина као врло шаљивог човека, те н то само за шалу сматрамо. 17. Опет мењају Румљани учитеља и н — ска читаоница угоститеља. 18. У Београду је именован за аустријског посланика некакав Брај; брај значи каша, — видећемо какву ће и тај ка ш у з амесити. 19. Један столар препоручује публици своје мртвачке сандуке; хвала лепо на таквој препоруци. 20. Министар Тиса каже на сабору, да се он не стиди своје прошлости; само још да се ова не стиди њега.