Starmali

ЈРЕђУЈЕ ЗМАНОВАН ЈОВАНОМЊ.

ГОДИНА ДРУГА

ИЗДАЈЕ ШТАМПАРИЈА А. ПАЈЕВШ.

ГЛАВНИ САРАДНИК

УНОВОМЕ САДУ

ИЗЛДЗАК И ЦЕНУ

А Б У К А 3 Е М.

10. Априла 1870.

ВИДИ НА ЗАВРШЕТКУ ЛИСТА.

Д 0

н Е и х (Из Салета.)

0 Т.

I. Дон Еихот је иојахао Свог парипа поуморна, На његовом дугом лицу Гори жеља делотворна. Да је парин његов бољи И оружје да је друго, Он би био друге среће, Свет ее њему ие би руг'о. Јер он жели слабе бранит', А неправду гонит' мачем, Ал свет овај, кукавида, Хоће да је гоњен, тлачен. Место дива и јунака, Који вешто копље бада, Не налази никог другог Само вође магараца. Место госпа и принцеса Блудне цуре и глупаче; Тражи премца себи равна, А налази — ветрењаче. Он мишљаше свет је светао, А свет каљав, злобан, грешан, Дон Кихот се преварио II зато је свету смешан. Па и слуга Санчо Панза Исмева га, трезна луда;

Себичност га ипак тера Да за њиме каска свуда. II. И племенит витез јаше Кроз столећа, срчан, гњеван; Увек готов добра чинит', Увек кињен и исмеван. Свуда варан у свом наду Он се ипак у вис пење, Зар не знате тог витеза ? Зове се одушевлење. Воља му је искра божЈа, Поље трњем обасуто; Ту он пута крчи донде Док не призна — да ј' залут'о. Времена су тако ниска, У њима су ниски људи, Што полети у висину, Том низина криво суди. За њим каска хладан разум Све рачуном и опрезом, Мргоди се, ал би хтео Да с' користи тим витезом. Јахај, јахај, мој витеже, Нек те подсмеј не помета, Ти си вредан боља доба, Заслужан си боља света !