Starmali

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 14 ЗА 1879.

111

и м еђу жабама. „Које јачи, онај је и старији." Које снажнији, онај има право, иа макар му правда као год сремачка леича крива била !" „Себичан човек или народ, који се са срамотом већ одавно упознао, тога нижта више не тушира; његов је образ тако дебео као опанак, те неможе ни ексер, а камо ли стид кроз њега пробити; елем, што се правде, поштења и стида тиче, ту су себични људи, куд камо гори од нас жабаца, и могу се слободно са вашкама и курјацима избарабарити ; — у таком дакле људском понашању за нас жабце никакве ваљане науке за усвајање нема!" „Кад какав воденичар одалами веслом жабца п печеницама, а он се сиромак изкекети; то се зове снага телесна; — као што вам је из искуства познато; — али оно лукавство, са којим лисица на фини крадљиви начин до ваљаног залогаја долази, то су људи такођер „сиагом" назвали, и то „снагом дтшевном". Дакле се по људима снага у две струке дели." ,Дрез дуго време, људи су дознали, да је та „снага душевна" куд"камо претежнија, неже ли снага телесна, јер са малим трудом, много ребаха допринаша ; те зато су је почели високо ценити, и оне људе свога народа, кад су најпрефриганији били, као неке богове и благодетеље човечијег рода преузносити!" Нешто корист, а нешто слава, до којих се посредством лукавства долази, учинило је, те су се слабије обдарени, од природе поштени људи, почели учити хамишагу, пак пошто им је сад рачун боље испадао, него онда, докле су скромни и савестни били. то се читави народи у овога демуна заљубише, те најпосле јавне школе отворише, да би се новом нараштају прилика дала, што више ове „племените науке" у своје млађано непокварено срце нацедити!" „Ви можда видите, а можда и не видите; али ја као најискуснији жабац, који сам чак до Пеште и Загреба путовао, ја врло добро видим, како многи разни народи људскога рода, за својим телесним, а особито за својим душевним развијањем и усавршавањем теже. Пак шта мислите; зашто они то чине ? Ни зашто друго, него да буду јачи него што јесу, те да могу над слабијима од себе владати; њих у себе претапати, и од њиховог зноја и крви темељ својој слави и величини оснивати!" „Као год што се људи у обште, помоћу свога лукавства направили господарима целога рода животињскога! тако исто њиове разне народности грамзе, да могу једно над другима владати и уз дувар их притискивати. Ако мени не верујете, а ви питајте све маџарске жабе из тисини ритова, и хрватске жабе из раух-старчевић — мажуранићевог лонског поља, пак ће вам оне моју тврдњу од слова до слова посведочити!" „Нека племена држе, да су они најдароватији, пајплеменитији и Богу најпријатнији народ, те да само у њиовим жилама плава аристохратска крв тече; што више 0 ни јошт и то доказују, да су по образу и подобију бо„Стармади" излази 10., 20 и последњег дана у сваком месецу. Годишња цена 4 ф . погодишња 2 ф . наЗмесеца1 Фор. За Орбију, Црну Гору, Босну и Херцеговину на целу годину 50 гр., на по године 25 гр. на 3 месеца 13 гр. чар -

жијем створени !! 0 ви напете људске уштве и наказе ! Ви да се са творцем свега видимога и невидимога сравните!! Какав је ово безобразлук ? И шта може на овако плесниву сујету, један поштен жабац казати ? !! „Чим људи тако високоумно о себи мисле, онда се не треба чудити, ако они сва своја дела, била добра или зла, као неки узор савршенства разглашују! јер су као синови божији непогрешими, а што непогрешими раде, то се већ по себи разуме, да мора бити паметно, па макар и лудо било !•' „Има народа, који су помоћу згодних околности помоћу евоје аристокрације и богаташа, до неког уплива у државним пословима дошли, пак чим су се тога докопали то им је прва брига била, да прострасним изборним зако нима себи већину на орсагђилишима осигурају. А зашто су то чинили? Зато, што код људи једина већина гласова о правди и истини решава, па макар се та већина од самих немилосрдних себичњака састојала ! При таким при ликама, можеду се остале подчињене народности колико хоће копрцати и од тешке вике на неправду као бесомучни запенушити: можеду као курјак за скелом урликати, или као кер изпод сламе јаукати ; цело им њиово завевање неће ни криве кваке вредити!" Јер би се то сматрало као преокренут свет, кад би се јошт и на мањину освртати морало !•' „То вам је већ познато, да ми жабе, све колико нас год има, једним језиком говоримо и све се разумемо ; ми ако се случајно због ларме и неразумемо, а ми баш сотим много и не шгетујемо, јер свака жаба држи, да нема што од друге жабе научитн; а иначе редка је коЈа, да неби била са својом памећу на сву меру задовољна. Код људи је са свим противно ; код њих свако илеме, сваки народић другачије говори; пак пошто је већ у човечијој природи, да ништа на свету незна, докле не научи, и пошто мора врло миого учити ако оће да живи, то је онда са свим јасно, да те потребне науке, тек онда може лако и као што треба научити, ако му се исте, на његовом собственом језику предају!" (Свршиће се.)

На коначној расправи, Нови „сремски хорвати" запитају на суду једног товарничког шокца који језик говори. Товарничанин на ово питање мало зачуђен стаде се смишљати шта ли ће да одговори; али судија нестрпљив продере се на њега са Речима: „Но кај мучиш зар неговориш хрватски?" „Боже сачувај господине, та ваљда ево чујете да говорим рацки к'о и други људи" одврати наш безазлени товарнички шокац удивљеним на то новим „сремским Хорватима," Писма и све што се тиче уредништва, нека се шиље на адресу Др. Илије Огњановића у Новоме Саду, а коме је наручније Дру Јовану Јовановићу Змају у Београд. Иретплату пак иогласе, ваља слати на штампарију А. Пајевића у Нови Сад Цена је огласима 5 новч. од једне врсте.

Још се могу добити сви бројеви „Стармалог" од почетка до данас.