Starmali

132

„стармали" број 17. за 1879.

Абуказемов календар. 11. На опште дивљење Новосађана није било данас ватре у Новом Саду. 12. Свршују се школски испити, те господа учитељи неће сада два месеца дана имати никаква посла; да ли ће сад захтевати од својих општина, да им се смањи плата? 13. Принц Наполеон је иогинуо од африканских з у л у с а; а колико их је погинуло од европског з у л у м а ? 14. Једна госпа обесила папучицу за сахат баш на фотографију свога мужа: ко сад може рећи, да јој муж није под панучом? 15. Дописник заставин вели: „у манастиру Златици знамо да има доста прљавих ствари" а зар и за з л а т о рђа пријања ? 16. Белоцркванско певачко друштво пева већ и опере; да ли ће певати и ђуре Јакшића „Сеобу" или „Јелисавету" (и то су стихови), кад нису хтели да певају на беседи, што је јакшићевој породици у корист давана. 17. Изишао допис у новинама из М е л е н а ц а, у којем се не спомиње илиџа Р у с а н д а. 18. Како се сабор карловачки приближује, то многе госпоје купују „вула", да опег „штрикају" на сабору, као оно пре неколпко година. 19. Управа петрињске препарандије забрању.је ђацима Србима држати „Јавор", лист за поуку и књиж е в н о с т; славни ирофесори неће да знају за п о у к у и књижевност! 20. Глумици гђи Максимовићки украли су у Ст. Бечеју сандук с оделом у вредности од 500 фор. Зар у целом Бечеју није никог другог било кога би господа лопови посетили, него баш српску глумицу!

Рачун, Неки шаљивчина упита иознатог математичара Д. да му пронађе овај рачун : „Кад два телета 107 караша важе, колико ће важити један одрастан во". „Изволите господине на кантар стати" одговори математичар „пак ћу вам тачно одговорити на ваше питање.

Опет из школе. Пера је морао остати нреко подне, јер није добро своје задаће израдио. Кад је кући дошао, а мати му рече: „а што си био затворен, ваљада ниси разумео шта је учитељ говорио"'? "То не", рече Пера „напротив мој господин није разумео шта сам ја писао." а.

Предлог у своје време Како су у последње време заопуцали скоро сваки дан пожари у Новом Саду, и како се примећује, да многе газде држе пластове сена и сламе у својим авлијама и таванима, а ту су вам већином куће трском или даском покривене, ту су вам тарабе и еведре, то да пожареви не би се лако ширити и куће палити могли,

предлажем долепотписани, да кад већ власт допушта, да се сено и слама у толикој количини у вароши држи, да се бар све газде од кућа сложе, и изнесу своје куће изван вароши, а у вароши да остане само сено и слама, те од ових неће ватра прелазити на куће. Абуказем.

Ко је кога надмудрио? ђак (са улице). Кључару, та отворите ми капију. Ху, ала је то хладно овде на пољу! Кључар (изнутра). Не смем вам отворити. Господин ми је забранио. Казао ми је да ђаку, који дође после 10 сахата нипошто не смем отворити, он вели хоће да учини крај томе ноћном тумарању. ђ а к. Та отворите ми, даћу вам форинту. Кључар (за себе) Та то си ти већ толико пута обећао, а никад ми ниси дао. (Гласно). Не смем. ђак. (за себе) Ова хуља мисли ваљда, да му нећу дати форинту. (Гласно). Ево вам форинте, пружићу вам је испод каиије. К љ у ч а р. Хвала господине Шврљићу. Хајде што му драго, ја ћу се усудити. (Отвори врата, ђак уђе). ђак. До врага! Та заборавио сам напољу на клупи пакет с књигама. Трчите брзо и донесите ми га. К љ у ч а р. Идем, идем, господине (Истрчи на улицу). ђак. (за себе) Чекај угурсузе један, сад ћу те научити памети! (Затвори брзо капију и закључа је изнутра). Кључар (вративши се). Нема госнодине на клуни ништа. Ваљда сте ваш пакет гдегод изгубили. Ајд' отворите ми. Страшно јз зима. ђак. Хе, брајко, не смем вам отворити. Господин је забранио, јер хоће да учини крај томе ноћном тумарању. Него дајте ми моју форинту натраг, па ћу се онда /судити. Кључар. Та немојте збијаги шале. отворите ми. Страшно је зима овде на пољу. ђак. Не могу. Дајте моју форинту, или ћете иначе ноћити на улици. Иружите ми испод капије. Кључар. Нек вас ђаво носи! Ево вам ваша проклета форинта. (Врата се отворе, кад је форинту ђак испод капије примио и обојица се разиђу с разним осећајима).

За штампаре. Једна стара жена, која је почела елабије да види. дође у неку штампарију и донесе свој зборник, који је врло ситним словима штампан био и замоли штампара, да јој слова у њеном зборнику начини да буду већа, јер сад слабије види, па не може да чита.