Starmali

165

од сада бесплатно служе, јер вели, каква је то педагогија, кад учитељ ради за н о в а ц, а не из љ у б а в и. 28. Један српски уредник у Мађарској донесе у своме листу преведен један цитат из „Телемака" и добије због тога преску парницу. 29. Једна мртва мачка у једно.ј живој улици новосадској прелази у п р о ц е с трулежи. Сви адвокати Зегају од тога процеса. 30. Један американац је изумео машину што песме пнше. Један српски песник вели на то: Е, од кад ми имамо такових машина! 31. Велико утркивање: Календари се српски утркују, који ће пре изићи.

Нарочити телеграми .. Стармалога". Од 11опе редовног нсшештача. Париз. 1. Августа. Нознаги баритониста г. Фор није хтео да се ангажује на овдашњој опери, јер му влада неда орден, за којиме он тако жуди. — Усљед тога одпочео је управитељ овдашње опере преговор са баритонистом бело-цркваеске певачке дружине. Надати се добром успеху. Париз. 3. Августа. Преговори између директора овдашње опере и баритонисте нису још довршени. Тешкоће чини сам певац јер неће да пева уз пратњу гдасовира. Париз. 10. Августа. Преговори довршени. Нов члан паришке опере имаће месечно двадесет хиљада франака. Први пут ступа на позорницу почетком новембра ове године и певаће гдавну улогу у опери „жабац у дешперату" од Малозука. Говори се да ће се према овој опери и досадањи кор да промене, јер није доста вешт при „упадању", уз пратњу гласовира. Пошто за нову оперу нема декорација то су први уметници позвати у шајкашке ритове да праве студије. Париз. 9. х ^вгуста. Друштво паришких карташица изабрало је одбор женскиња који ће почетком Септембра у Нови-Сад да иде како би до зиме научило „фришефире" да се иста игра и у иаришке салоне уведе. Париз 11. Августа. У Паризу ће да саграде пристаниште за морске лађе. Једна је комисија изабрана да проучп футошку „агенцију" и да према тамошњим узор уредбама поднесе своје планове. Париз. 13. Августа. Силни покушаји што су чињени у погледу калдрмпсања паришких улица ништавни су. Као што се поговара паризлијама ће у овоме погледу Новп-Сад за узор да служи. Париз. 14. Августа. Почем ће се остатци Тиљерија коначно да поруше, умолили су француску владу свестни новосадски грађани, који противни беху грађењу срискога позоришта, да им она поклони развалине тиљерија да са њима попуне празнину своје пијаце Како се многи за то заузимају може лако бити, да ни успех изостати неће. Париз. 14. Августа. ,,Соп§гез ХпЈегпа^опа! с1и

Сапа1 1п1егосеашдие" закључио је грађење једнога великачкога канала у Амерпци. ђенерал Тир приспео је тек после конгреса. Неки говоре да су га Мађари задржали да се неосрамоти као у Новом-Саду. Париз. 14. Августа. Ове године није добионико прву награду при изложби слика; штета што у Меленци изложена слика није амо послата. Париз. 15. Августа. Свест сомборских народњака прошла је пре неко.тико дана овуда, путујући некуда на север у морска купатила. Овдашњи лекари препоручиваху јој да иде на југ да узима „бсћш^гћаА". Спомињући при том име БогДеаих. *) Париз. 15. авг. У иоследњем збору своме, француски свети оци јавно признаше да завиде српским колегама што су они и у највећој кризи ладнокрвни, они то немогу да буду. **) Париз. 16. авг. Проносе се гдасови да се код нас већ ево три месеца нико није венчао. По истим вестима судећи узрок је том пооштрена наредба по којој сваки мора неке молитве очитати пре но што се венча. Младеж је здраво узру.јана и хоће руљом да се сели у Сентомаш. *) ВогАеаих варош где је заточени Бланки нзабран за посланика. **) Закон министра Геггу-а.

Мали човек, Један мален човек нудио се неком газди да му коси жито. „Не требаш ми", одговори газда, „ти си мален". „ Па ви ваљда нећете дати жито о д г о р е косити, него од доле, а то ја могу боље него други, који су велики!"

Да је живиздрава! Једна жена у Л. толико је пила, да је од пића пала у болест и сви су мислили да ће умрети и већ јој и покров купили. Међутим она оздрави и први јој је посао био да покров прода и купи за те новце ракије.

Н а у Л И Ц И, Г о с п а. Та те су переце тврде — а оне што сам узеда пре осам дана биле су тако добре и мекане! Переџија. То не може бити, госпо. та ово су од оних истих!

К р И Т И К а, Неки млад човек даде једном научењаку своје најновије дедо да прочита и своју оцену му каже. Овај кад дође до посл х дње стране одахну душом као путник на мору и рече: „Хвала богу, видим земљу!"