Starmali

197

Као што је очекивао застаде она уплашена, али пре него шти је могао Линдон свој план да изврши, проговори она оа дрхтајућим гласом: „Висте веома добри госпооине, ја нас за цело неби трудила — али они људи тамо" — показавши на јасно повајуће ђаке — „заплашнли су ме и ја се уздам да ви моје новерењс нећете олако узети, ако вашу заштиту примим". Богу Фала, што је тако мрачно било и она није могла приметити румен стида, која се на челу млада чсвека указала. „Ви ми се можете слободно поверити" било је све шта је он дубоко поклонивши се изговорити могао; и када јс младо девојче његову ион-Јђену руку, кроз један њени покрет одбило, ишао 1е он ћутећки поред ње даље. ђаци у томе уверењу да су њихову опкладу изгубили, разиђу се; Линден дисаше лакше, кад су се њихови гласови у даљини губили. Кад би она, која га је са таким детињастим поверењем предусрела, знала, да је он њихов вођа при свима лакрдијама био.... Лакрдије?... да оне му изгледаху сада као какве хрђаве ствари: њега обузме неко гнушање преко његовог живота, какво је он у последње време пр; водио. „Сад смо до куће, и ево већ иду да ми отворе," зачу се Бертин глас „ја вам захваљујем госаодине" и без да га је погледала, уђе унутра залупивши врата за собом. Линден стајаше неко време као укопан, онда запали једну смотку употребивши иалидрвце, да види број од куће, и оде нагло дома. 2. Када се млади човек сутра ујутру, његове опкладе сетио — насмеши се. Јели то могуће да он познат као светски човек, који је већ у своме детињству, матер његпву удовицу, доцније своје другове, накратко све људе, с којима је у одношај ступио надвладати знао — да се он од једне младе девојке застрашити да! Кад су доцније његови другови дошли, да папитају, кад жели добивену вечеру, одговори он, да опкладу још није добио, јер при такој лакој прилики није хтео — али ће је зацело добити. Тек што су млади људи отишли, узме Линдер календар у руке, де су адресе стајале, и тражише Дупријску улицу бр. 57." Ево је, трећи спрат: Христина Екман, шваља и Берта Холдинг, језикоучитељица. Берта назвала је ју г че стара госпа то младо девојче, то је она морала бити. — Он пређе замисливпги се једанпут два преко собе, и оида се поче облачиги. Али не јучерашње одело: летно одело би са црним, а сламни шешир са цилиндером измењено. Истина он се није бојао да ће га она познати, јер беше доста мрачно, а и само га је једаниут погледала; али опет је овако сигурнији био. Те тако обучен о?тави он своју собу. Али пре него што ће отићи, оде још једном код своје матере у собу! Њене савете и опомене није слушао, али је матер опет зато љубио и поштовао.

Било је у подне клд је пред кућом бр. 57. стао. „Кад бих је саму нашао" мишљаше он „ишла би ствар брзо — то би најб^ље било. Али за цело је она стара особа, што јој је јуче врата одкључала код ње — ваљда је то та шваља — онда морам лукавство употребити !" Али се и сада преварио. На његово куцање на врата, и на одзив „слободно" и нађе он младу девојку при једном шву саму. Као јуче, тако иданас, обезоружа га њено детињасто поверење сасма, њек ведри поглед њена пријатност и простодушни начин, кад га је упитала шта жели. „Ја.... ја желим, часове да имам" одговори он са неком забуном. „Желители у Француском или енглеском јазику?" „Енглески, кад би хтели добри бити" он је то одговорио како било да било, али се обрадовао када младо девојче одговори. „То ми је мило, јер ја волим енглески језик, јер сам и ја пола Енглескиња". „Ја сам ома помислио, кад сам за ваше име дознао". „Мој је отац био Енглез, али мати Немица" разјасни му Берта ,,али опет смем ли питати, да ли сте имали и пре епглеске часове". ,,Ја знам сваку енглеску књигу читати, само сам још неук у говору, а као што мислим скорим у Енглеску путовати, то желим да за кратко време оавршено енглески говорим". „Ви сте сигурно трговац?" Он се поклони давши знак да јесте. изговорити неистину није хтео. „Но сад знам шта вам Је потребно, па се могу по том управљати" рече Берта —• разделивши часове четири преко недеље. Линден се опрости и оде. Те тако је сада исто тако прошао, као и пре! Да, да се она ма најмање збупила, или најмање застрашила . . . али то мирно стање, та поверљивост! — Он се сам на себе љутио, јер је увидео да са обкладом хрђаво стоји, ма да ће имати прилике сваки дан са њоме да буде. „Али напоследак помисли он „стрпићу се, тек и она мора имати своју слабу страну." (Сврши^е се.)

Из Сивца, Кад је било нре неколико година неко иутујуће позоришно друштво у Сивцу, давао је један брат ЕраљевиИа Марка. Но како је имао малер, да је на једно око ћорав био, а Краљевић Марко је на обадва ока добро видео, то он метне црне наочаре, те тако је Краљевић Марко на сивачким даскама, што свет значе, имао наочаре. Кад је хтео да извуче сабљу, а ова захрђана, те неће да изиђе нз корица ; дотле је сирома глумац викао : „Ајде сабљо напоље, ајде сабљо наноље;" али всује труд.