Starmali

В1АСНИК ЗМАНОВАП ЈОНАПОВИћ. ГЛАВНИ САРАДШ1К АВУКАЗЕМ.

ГОДИНА ДРУГА УНОВОМЕ САДУ 30. Новембра 187'.>.

ИЗДАЈЕ ШТАМПАРИЈА А. ПАЈЕВИМ. ИЗЛАЗАЕ И ЦЕНУ ВИДИ НА ЗАВРШЕТКУ ЛИСТА.

И мукс му дотрајаше, И патњи му дође крај; Сад се шире груди наше, Одлан'о им уздисај. На сусрет му уздах носи Из ердаца наших глас: Трпео си, патио си, Не за себе, већ. — за нас! Омилов'о се анђ'о правде, У мрачни му сиш'о стан, Из тог мрака нама саде Ево свита свечан дан. Иде мелем пашој рани — Долази нам као дар Из сред срца ишчупани Враћа нам се топлн жар. II слаби се ојаташе Видећ' гледом ока свог Да молитве топле наше Ипак слуша добри бог. Па како ће да се слави Овај данак свет'о, нист? Како да се заноздрави Наше горе златни лист. Чим ће да се осведочи Колики је српства дуг Оног дана кад он крочи У народа свога круг?

Да-ли венац да се вије Већи него иком пре? Дали звона и прангије, Свирке, песме — ? — не, не, не! Нпштаве су славопевке Еад се враћа мучепик. Диж те децу из колевке Нек запамте његов лик ! Диж'те децу где год дође Говорећи : „Памти, знај I" Диж'те децу куд год прође Па им зборте: ,То је тај!" „То је Србии више моћи, Душе чисте као крин; „То је онај за ким поћи „Мора сваки српски син!" Ал то збор'те тако тио Еа потока бистрог вир, Да се ие би нарушио Њгаи санак, ничи мир. Дижте децу свуд пред њиме, Уз свечано-тихи мир, Нек ту слику деца прнме Душе своје у оквир. Ох дижите децу данас Па им зборте: „То је тај!" (Таки људи нису за нас Већ за бољи нараштај.) з-ј. ј.