Starmali

286

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 36. ЗА 1879.

Растерани гости, Неки богатап1 који је кроз латинске школе прошао — позове своје госте на ручак, те светако сјајно уреди, да своје госте што боље обрадује. Да би их још при доласку изненадио, напише на табли с кредом велики слови, једну латинску изреку, и даде сину да ју више улазка над врата обеси. Син се даде у посао, изнесе клупу да обеси таблу, ал заборавио ексер, кога ударити треба да обесити може Остави дакле таблу на клупи и оде да ексер тражи. Туда прође неки несташко, па прочита. А написано је било: Рог1;а ра^епз ез<;о ппШ с1аи<1епз ћопезк). А то ће рећи: врата будите отворена, поштену се ником не затварајте. Имајући при руци креде, побрише ону запету иза „езк)" а напише другу запету иза „пиТ" и оде. С том једном запетом, значила је изрека: врата не отварајте се ником, и поштену будите затворена. Син је таблу обеси;о, а гости почну долазити; но како који до врата дође, тако се и врати. Домаћин у највећем чуду разбијао је оеби главу: зашто гости недолазе. Али већ у несретне, дође на ту мисао, да није син што на табли дрљао, изађе и на своје велико чудо види узрок недоласку позвани. Ненад.

И з ш к о л е. Учитељ разлагајући деци у школи појам о правици и кривици, запита их напослетку овако: Јоване! твој млађи брат Жарко добије од матере колача, а ти отмеш од њега, кажи ми шта би ти онда учинио? Јован по дуго премишљајући одговори: господине, ја би их појео.

Бубнуотека. Благонаравна и чести достојна господична! Ја не могу да одржам жељу моју и тежњи Срдца мога да одолем, за које се најсрећнијим налазим, кад би получио ах вашег Срдца љубов? Ви сте Једна, ах ја само за вас дишем и живим, незнате како кипи моје Срдце од ватре, ви сте га урекли. И да би била судбина милостива да вас мени за супругу поклони ја . . . ја . . ах немате поњатија о љубави мојој и срећи . . отговорите немојте бити као она у песми моје Злато то је нрава стјена, него ме утјешите, зашто срдце моје лагко може пући, ах оћел доћи тај час кадгод и смем ли се надати, да ће се судбина смиловати и благослов излити на невернога Тому Б . . . . а да му вашу руку белом марамом привеже. Отговорите ал макар три речи, ја би још писао чувства моја да излијем али немогу од возбужденија и за то похитајте да утјешите вашег љубећег вас Тому Б . . . . а, пет ланаца Притјажатеља. У Петровом селу 879 Года: Месеца Јулија. Саопштио Блажн.

Питома ласта. Господар Јова ђука сео са више своји познаника у гостионицу код црвеног кеца на клупу, да се мало с њиме разговори. Међ многи разговори дође говор о природи и тицама селицама. „Чујте децо" рече г. Јова, „морам вам приповедати што се мени једном догодило. Још као дете имадох неку мисао, те хтедох знати дал' је то истина, да ласте себи увек топлија поднебија траже. Код мене је правила једна ласта већ два лета себи гњездо. Јасамје радо имао тако, да сам ју сам ранијо, те постаде та животиња тако питома, да је на мојој руци седила и гладити се дала, и из моје руке јела. Дуго сам се чудијо природи, како је то дивно створила. Два дана пре, нето што ће моја ласта даље од путовати, напишем на једном комадићу артије моју адресу: „Јован 1)ука гробар у Руми", замотам и ушијем ту артију у једну свилену плаву пантљику, па вежем мојој милој Ласти око врата, те тако други дан одлети. Целу зиму изчекива с неком радошћу долазеће лето, и моју милу ласту. Једва један пут дође летећи и лупи на мој прозор. Ја отворим. Она улети унутра. — Ја одма смотрим црвену свилену пантљику око њена врата, домамим је и узедох ју дркчући сав од радости, онарам пантљику нађем у њој цедуљу!дистоји: ЈопаЛап СкМћеИ' Ресћтапп, Нићпег8^е1§еп-Раћпкап<; т ТУезЂтсИеп N -0 43, т гтгеИеп. 3<оск. С. Д.

У Ш Т И П Ц И. А „Стармали" је мислио, да је он гдекојег из публике „уштинуо", а сад из својих књига види, да су многи из публике њега „уштинули".

0 С. Карапешић на народној скупштини у Нишу рече да мааина лаже. Кажу да је он са тако парламентарним назором остао у — мањини. §. Г. мајор СтеФановић, који је прорекао пропаст Сегедина, прориче сада да ће и на Нови Сад наићи велика вода; добро би било кад би нам уместо тога умео когод прорећи, кад ћемо и како ћемо направити „хауптреФера". 0 „Стармали" је наумио да се не плете више у ствар вршачког замршенија. Канда је то исто наумио и од сабора изаслати к о м е с а р. Један солгабиров вели: Од велике воде и поплаве умећу се већ сачувати, само кад ме је бог „Стармалог" курталисао, јер то је гора беда била? ? До сад су се наши листови тужили да их Мађари мрзе и не трпе ; „Стармали" је у томе много сретнији: њега нису стаманили Мађари, њега су браћа — С р б и. Аб.