Starmali

„стармали" број 35. за 1879. 275

мој ти бравац наорне на кошнице, а нчеле ти по њему — док сам се ја вратио из варошке куће а мој бравац отегао напке, тако су га челе изуједале, да је скапо на пречац — али и кошница било па и шуе. Да ја имам среће неби би данас био туђ слуга али да ми ја бог дао да сам шеширџија, деца би се без главе рађала — таке сам вам среће ја!" То рече и стреса боцу шиљера на искап. -За ћути мало па онда поче из свег грла да пева: Еј! нема лепше тице од крмаче Још да су јој од купуса крила Исчод крила девет литри вина То би таман за вечеру било!

\\ о 1» I. У бившој а сада развојаченој краини, дође комисија у једно место да новаке (за солдате способне) асентира. — Између разних сцена, што се том приликом догађају, особито у разговору. Јер у комисији су већином били ОФИцири и Дри. Немци; а становници Срби, ево једног: Председник комесије види једног новака, још телесно неразвијеног, пак ће рећи оцу тог' новака! Но твој син нераст! (месте није израстао). Отац. Благородни господине! како можете казати, да је мој син нераст, кад ево село посведочити може, да је момак. Председник. Ја вол, ја ти каже твој син нераст. Отац Господине! јесте ли ви вол, то незнам, али знам само да мој син није нераст.

Ала је бристар!

Нема среће, Кад сам оном лане био код браца Пере на свечари, упао ми је у очи неки жив човек што је служио око трпезе. По свршеном ручку седне и он уз госте те куц чашом о чашу познамо се те ми он ириноведи своју историју. „Био сам вам ја мој драги госиодару свој газда имао сам и кућу и ораницу, да нисам имао тутора остало би ми било још више од оца. Кад сам стао на своје ноге не ћу ја да живим као паор него хоћу да се промећем по свету, ко велим лакше ћу живити. Први ми је посао био с вутошким дуваном. Продао сам двоја кола лепо — али кад дође ред на трећа, увате ме винанци па ми оде земља у „штроф". Продам кућу па се преселим у Срем. Ту ти се на станим у једном сеоцету и отворим трговину са ситним еспапом. Непрође ни по године дана умре ми жена, а трећи дан букне ватра у дућану те останем го ко прст. Све што ми је остало био је један дебео брав и пет кошница. Хвала Богу и на томе само нек смо здрави — помислим у себи. Ја таман премишљам кога ћу да утучем кад једног дана а

Др. Ангер из Воћина ординира једном — са болесним вратом — дошавшем добро стојећем земледелцу да се овако лечи; „Узмиш Фластер, мажиш грпа дебил на бол црст, па лепиш на Фрага, држиш док можиш, кад прођеш, мени дођиш.". Кад земљоделац оздрави, однесе Дру одпјче прасе п заФали му се. Др. зааита : „покаши Фрата, ди стоји Фластер". Земљед Господипе: ја богме нисам врата понео иисам знао да треба. Доктор. Ама твој Фрата нокажи, ди је био лепиш Фластер. Землед. Господин докторе, знате врата су од коморе, па да сам ји доно, појели би пси и мачке месо и сланину, што је у комори. Али ако баш мора бити, ја ћу вас кући мојој одвести да видите, јер ја још нисам Фластер с врата одлепио. Докт! А ти најпре држала врата на твоја. Зем. Господине, опростите, ја ји нисам држао, него сам забравио, а сутра јутру већ ми је било боље. Ту је било споразумљсње.

*

ћира. Па зар је Герман баш прави патријар ? Спира, Није прави, он је само адмннистратор патријаршије. Ђ-ира. Ал' ево у „Пестер Лојду" стоји да је он „српски патрпјар!" Спира. Ја то нисам читао. Иира. Ево ти на! У Л јду од 21. децембра, број 350. у „ГгетДепЦбЈе" стоји „Но1;е1 Ја§егћогп": в 8-е Ех. Сегтап V. Ап^уеШз, ЗегМзсћег Ра1:г1агс]1 уоп Саг1)У1<;2." Спира. Е па то бива, да когод већу титулу пришива, него што му кипира: тако је и он уписао у књигу, надајући се да док „Лојд" изиђе из штампе постаће већ и патријаром.