Starmali

7$, „СТАРМАЛИ*

П у с л и ц е. Бркомазан шовинизам хоће сада да затвори и немачко позориште у Будапешти. То је лепа „приза" бурмута за немачки нос, т. ј. за 150.000 немачких носова, који станују само у Будапешти. Кад ти носови стану кијати, то ће бити така праска, да се од н.е може још и словачка матица и гимназија — пробудити. Малер је кад човек има глувог пријате^а. Глуви звонар Јеврем (надајући се црвеном појасу) заузима се већ одавно за владику Германа, и жели да му се услужним покаже. Ономад је као луд трчао по селу приповедајући свима да је Анђелик постао Фурвезер. (А шта је било у ствари, — он је чуо нешто да звони, ал није добро разумео, и тако је нехотице од „Фервезера" направио Фурвезера").

Један филолот читајући победу либералаца у Енглеској, који се зову и „виг овци", лупа сад главу од куда долази та реч „виг", дали од (весео), или од „уе^е" (крај, — или од обојега, што би онда значило весељу крај.

Брудер Јаша вели да обећања Гледстонова „не треба примати за готове новце". (_Да богме, ближи му је Тиса, са његовим готовим новцима).

Само не знам да ли је Брудер читао, да је већ куга почела давити субвенционе Фондове. Бечком је већ заврнула шију. — Добро би било да се неки уредници зарана привикавају, на ону стару песму: Јај <1е 1ај! Ако се распростре та нова мода да жене носе фракове, — онда ће бити још више мужева, који ће ионети сукње, — и тако се то све на свету изравњава. Мађарски лисгови сузним очима јављају тужну вест, и голему жалост, да је у абаујској вармеђи, у селу Бузита, умро свештеник „Хорват", осамдесет година стар. Заслуга му је била та, што је за време свога поповања све село, заједно са Филијалима помађарио. — Овом приликом слажемо се и ми са мађарским листовима, признавајући да је то заиста велика жалост, и голем губитак, и не дао бог да га икад више дочекамо!

Тиса шиље Србе у Америку. А ономад опет дођрше здест возова, који донеше брзвдно из Америке, и то у Темишвар, — у Банат, у негдашњу житницу Угарске. Боље и спасоносније, и мудрије би било да Тиса око тога премишља, како ће и Срби угарски, и брашно американскр остати лепо свако у својој домовини.

10. ЗА 1880.

Детињска приметба. Ономад за всчером код мога пријатеља Д. разговарали смо се, и то — с опроштењем — понајвише о политици. Најпре је текао разговор само онако академично, теоретично, — млади нравник Ж. упустио се у читаво предавање о разним странкама и о потреби њиховој у држави, па онда о владаоцу, који по теорији, треба све странке собом безпристрано да обухвати, — јер само тако мод;е бити узвишен над свича странкама. Ми смо то разглаголство слушали, који зевајући, а који цигаре правећи, пушећ.и и пијуцкајући. Само је домаћинов синчић нескидајући очију са говорника, гутао његове речи. После пређосмо на дневну полктику, о изборима у Енглеској и доказивало се одкуда либералци енглески носе име „виг", Кад смо то питање решили онда смо претресали: зшгго се конзервативци зову „То ри", кад смо и ту дошли на чистину, онда домаћинов синчић, који је дондећутао, рече једну алиједру: — Јелте, — запита он — енглеска краљица ваљда једнако обухвата обе странке, и ону што се зове ,,виг" и ону што се зове ,,тори" — па зато се сигурно она и зове: Викторија! Љубавно писмо. Дражајша Јелице моја, алем камен срца мога! „Куд погледим свуд је тама" а како и не, кад ми ти бисеру м >ј од погледа моји очију бежиш, већ сам ти ваљда сто, аможе бити и иљаду пута казао : „Ти небуди луда", већ покажи се једном да те „раздрагано срце" моје видити може; та знаш да при свакој нохтмузики коју сам ти мал које вече даво да сам у тамбуру твоју теби најмилију песму свирао: „Та један ноглед ока твога цео је живот века мога" и то све теби није доста, а знам „да без тебе нема мене," већ од туге за тобом само „седим дремам канда ноћи немам" те тако морам од дешперата да певушим: „Нек блиста у чаши руменика сјај" него Јело, и опет Једо, одлучно ти кажем, да ако на ово моје писмо од твога јогунлука и од твоје дерне девизе ди велиш. „Велим дику нег маторог чику " - непопустиш, да ћу једном, макар што ће ми мало тешко пасти: „Прескочити тарабу и развалићу врата" та слушај Јело, та знај, да ћу силом макар што је тата забравио врата, теби лице пољубити. 0, та љуби ме Јело, чедо моје бело, па да видиш како ће то лепо бити, кад успзва: „Љубио се бео голуб и голубица" шта више говориће се „у Цврчићу граду чудно чудо кажу". 0, анђелска Јело и Јелчасти анђелу мој , „Да те љубим ја цео свет-нек зна* зашто ти кажем — „Боље у варош за чику него у село за дику„ напослетку ако ми на ова моја казивања не верујеш ја ти проото кајжем „удаћеш се и покајаћеш се". Остајем тебе љубећп у уму, у души и у срцу носећи, ти твој до гроба верни женик Софроније ћелавичЂ општинар, заклети гражданин, пургер и грк на илацу.