Starmali

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 13. за 1880.

101

Иира. Не треба ником говорити, да се нови надзорник Текелијанума зове Младен. Спира. А зашто? Ћира. Да не би когод кукавне Текелијанце ни криве ни дужне назвао Младенцима.

ћира. Знаш шта ми је најчудније. С п и р а. Де да чујем. Ћ. и р а. Андрашијева политика, што дубље улази у оријент, све мање може да се оријентира.

Ђ. и р а. Мађарски магнати иду па живе и троше новце по Паризу и Лондону. С п и р а. Но, па зар није слободно живити гдо је комо воља. Жира. Мађарима је слободно. Ал ево „Ллојд" хоће краљу да пропише да мора жиеити по године у Будапешти. В.ира. Јеси ли читао, како брудер Јаша пише у „Недељном листу," да ми Срби не треба да имамо симпатије за Славене? С п и р а. То ми је чудо, јер ја знам да он баш има неке симпатије за Славене! ћира. А како то? Ја не би рекао. Спира. Он има једну једину симпатију славенску, а то је пре свега симпатује са „Црногорцем" (т. ј. крчмом преко пута од свињске пијаце), где сваки дан излива и улива своје симпатије. % I,.

У Ш Т И П Ц И. □ • Јаша Игњатовић приповеда у последњем броју свога листа, како је некад у Еарловцима скупљеном народу говорио, па вели од речи до речи ово: „Почео сам говорити, да се манемо вој-

водовине и Мађара, већ да се сложимо у том да градимо једну већу државу, са увеличањем Србвје, да си извојујемо душаново царство.'" — На то вели повикаше:долес њиме! Треба га убити, »спржити"! — Добро би било, да се г. Јаша ин#ормира, шта на сада.њи рад његов на^^од м исли и г о в о р и.

Д. „Турски народ" исповеда у ономадашњем једном броју, да је с в омнашемзлу епископат к р и в. — Е, па то смо хтели одавно од њега да чујемо!

+ . „Недељни лист" бр. 18. тврди на стр. 142. да ће Шувалов бити наименован за губернатора варшавског, а одмах на идућој страни (143,) каже да тО н и ј е и с т и н а.

§ Др. ђ, Мушицки се пре бранио у „Застави", сада ево у „Недељном листу", а скорим ће без сумње у „Турском народу," па к'о вели: ваљда ће се једном ма којем веровати.

©. Са више страна питају звоноливца г. Ст. Боту у Вршцу, кад ће већ једанпут салити звона којима ће се огласити опело и крај вршачком нереду и заплету.

Мираз утек'о. Ево шта ми је мој шогор из Дероње сад на ускрс приповедао: Швабица из Хоџака удала се у Липово. Новци су јој били у сиротињској маси, те кад се удала позове је сиротињски отац и даде јој њених 800 Фор. Швабица веже новце у ћошак од мараме и пође кући пешке, да однесе мужу свом мираз. На путу наиђе на полумртва зец^, који се од зиме смрзнуо. Обрадује се зецу и увије га у ону исту мараму, где су у ћошку били новци и веже му мараму око врата па га тури под ћурак, да се загреје. Идући даље држала је зеца под ћурком све до кућних врата. Зец се под ћурком откравио и окуражио. Швабица пружи руку, да отвори врата а зец испод ћурка са марамом и миразом скочи па загребе у невидиш. Швабица стаде јаукати, свет се скупи, па кад чују шта је, а они за зецом, али ко ће зеца стићи и наћи. И тако зец однесе мираз швабичин. А. Р.

К о д к у ћ е. Поп Јоцу је бог благословио са деветоро дечице, који су једно другом били све до увета. Једном ће га посетити његов стари пријатељ, парох из далеког села, и видевши у соби толику децу, запитаће свога побру: „Оче Јоане, а зар ти код куће држиш катехизацију?" (Мислећи, да суто школскад§ца.)