Starmali

„стармали" број 13. ва 1880.

103

А. Хајде да се куцнемо! — Да живи твоја жена! Б. Незнаш ли ти паметнију здравицу од те? А. (зачуђено) Зар ти нећеш да пијеш у здравље твоје жене? - Та она је тако лепа, тако добра, тако Б. (упаде му у реч) Драги пријатељу! како ти ое ове моје ципеле допадају ? А. Ах заиста, веома дивне! Б. Јели? — али видиш, нико то незна до само ја, катсо ме оне јако тиште. 2. Муж. (сретне лекара на степонима) Ви долазите од моје жене ? 0 говорите, преклињем вас, дајете ? ли ми наду ? ЈГекар. (замишљено слегне раменима) Искрено рећи — баш никакву! Муж. (устрашено) Па баш никакву наду? ала сам несретан! — дакле моја ће жена оздравити ? Лекар. А не! — она мора умрети! Муж. (дошавши к' себи) А тако! 3. Францески маршал Н. Н. беше одређен за посланика на двору шпанскоме. Дошавши у Мадрид, дочује да је на шпанскоме двору обичај да се при првој аудијенцији краљ згодном беседом поздрави. Маршал заповеди своме секретару да му какав ванредан говор састави ; али он се не хтеде трудити да исти на памет научи, но он мишљаше: ја ћу хартију у мој шешир преденути, па ћу лепо говор са исте читати. — Како је намислио, тако и уради. Маршал уђе у царску дворану, поклони се; — намести шешир у руци ко што би најбоље могао читати, и баш хтеде да одпочне — али краљ рече: Соитгег уоиз, Мопзгеиг ГатћаззаДеиг! (Господин посланиче, покрите главу) — Маршал се стаде изви-

њавати, али заман, он мораде шешир на главу метнути — и остаде осрамоћен неумевши ни речи проговорити. — Њему беше непознато да је краљ шпански при аудиенцији са шеширом у руци, а његова и свита и страни посланици напротив са шеширом на глави. 4. А. Бадава само главу лупам! — премишљам о томе взћ неколико година, и опет ми остаје — загонетка. Б. А шта то? преко чега премишљате? А. (једко.) Та видите: ја пијем већ 10 година само б е л о вино, а мој нос сваки дан је све ц р в е н иј и. 5. Једно вече играше се Наполеон са једним немачким ђенералом, пикета, и имађаше ванредну срећу. — Игра се беше свршила, а Наполеон смешећи се згрне гомилицу нанолеондора и рече; Јелте да Немци веома љубе ове мале наполеоне? — Сир!" одговори запитани, „ја мислим, да су ми ови мали шта више много милији, но велики." 6. Ал господине, неможете ми веровати, како онај господин што се баш сада самном разговарао, дивни врлина има, ја сам се са њиме два сата забављала, беше говор о вештини, науци и т. д. незнате ко је то? Извините, милостива госпо, то је брат домаћинов, он је нем ак ! 7. „Отац није код куће." „ Тако ? * „Он ми је бар казао, ако дође опет онај глупак, кажи нисам код куће."

„Стармали" излази 10., 20 и носледњег у сваком месецу. Годишља цена 4 ф . погодишња 2 ф . на 3 месеца 1 Фор. За Србију, Црну Гору, Босну и Херцеговину на целу гогину 50 гр., на по године 25 гр. на 3 месеца 13 гр. чар.

Писма и све што се тиче уредништва, нека се шиље на адресу Др. Илије Огњановића у Новом Саду. Претплату пак и огласе, ваља слати на штамнарију А. Пајевића у Нови Сад Цена је огласима 5 новч. од једне врсте.

ЦЦР"*' Још се могу добити сви бројеви „Стармалог" од почетка до данас.