Starmali

„ стармајги " број

16. за 1880.

125

то сабора о слави у манастиру Беочину, у Буковцу, Кулпину и на многим још местима! Спира. — Ви'ш, молим те, па то Анђелнћ није предупредио! Аб.

Ђ. и р а. — Баш сад дођох из Земуна. Спира. — Па кога си тамо видео? ;ђ.ира. — ГГроту Милутиновића и попу Анђелића из Митровице. С п и р а. — А шта они траже у Земуну? Ћ-ира. — Отишли су због неке репарације... Спира. — Боме би њима требало доста репарације, јер је зграда врло трошна.

Нов речник. (Исправљен у логлчном емислу.) У т о п и ј а. (Кумбара, бомба и свако ђуле, све је то утопија.*) — Благоразуман младић. (Онај, који тражи богату партију). — Парадокс. (Парадан во). - Катаплазма. (Кад Мајстор-Перина жена, Ката, исплази језик). — Панорама. (Код г. ђура своју куварица, Нану, да Фотографирати, па је мете у рам). — Визитација. (Кад је Аца зуб „први", па мете визу). — Пундрав. (Кад се поп Кука напије воде из Драве). — Волонтер. (Говедар, који тера волове). — Караван. („Темишварски Гласник," док је још излазио; сад је каранинч). — Британија. (Берберница). — цметш (Кад кога одаламе тророгим вилама по леђи).— Безбожник. (Сентомашанин, који се разболи, па неће да зове доктора). — Стевак. (Болесник). — Бравура. (Јести, пити и спавати, и ништа друга не радити). — Милион. (Љубазник). — Приморје. (Асентација). — Сирија. (Швајцарска). — ЈПишарка. (Берберова жена). — Психа. (Кијавица). *) Камо среће да је ! Слагач.

У ш т и п ц и. Д Кад је први суд београдски пресудио, да Коларчев фонд има припасти неким женама, место целом народу, покојник се преврнуоу гробу; сад кад је ево и други суд ту пресуду потврдио, опет се преврнуо пок. добротвор народни, те тако сад лежи, као што је и пре, дакле као што треба: сада пак зависи од трећега суда, да ли ће се покојнику дати мира да тако остане или ће он својом пресудом учинити, да се тело покојниково опет узнемирује, а дух растужи.

□ „Видело" назива неку браћу с ове стране Саве „пр о б исвето м". Пошто „свет" и ,видело" значи једно и исто, то би се они могли на-

звати и „п р о б и-в и де л о м", и дај боже да и пробију виделову тврду кору упорности.

§ У „Виделу" читамо оглас, да се тражи један вешт столар, који уме плести столице (и сплетке,) нарочито пак министарск е столице, јер би некој господи требале. Само да им случајно тај вештак не оплете — к о р п у!

! Немци и Чивути тврде да им се Мирковићева лађа здраво љуља; само молимо да нам кажу, кад им се већма љуља, кад иду у Каменицу или кад се враћају из каменичке пиваре?

Л Па гле, министарство се у Београду променило, а „Видело" ни абера да да?

? „Видело" се увек Фали, да је независан лист. И цела је истина: нико му незавиди! За једног великодостојника кажу, да ће скоро пасти. Молимо, он није вегетаријанац. -|- Биће да је истина, што „Обзор" каже, да је Краљевић Марко био Хрват, јер се умео вешто са Мусом Кесеџијом и другим јунацима — хрвати. Аб.

Досетке и наивности из дечијег света. (Нрибслежсне верно, —■ без пкаква додатка). — Море, дијете, та ти си опет искривио петице (штикле). П1та ћу да радим с тобом. — Али, за бога, мамице, та нисам ја томе крив. •— А да ко би други могао бити крив? — А зар ти не знаш, мамице, да је земља округла. Па кад ја по округлој земљи идем, како ће онда, да ми остану петице праве.

Кад је Деан први пут у школи чуо, да се и патке броје у род тица; — он — рече другу до себе, „то није истина!" Ал то је чуо и учитељ, па ће запитати Деана: Зашто ти мислиш да то није истина? — Зато, јер тице, знам да лете, — а патке оне пливају. Па шта ти онда мислиш, шта су патке. Деан се промисли и рече: Патке су патке. — Кажите ми, драга дечице, зашто је велики петак за цело хришћанство тако тужан и жалостан дан? Сва деца ћуте. — Но, зар не зна ни један, Један дебељко. Зато, јер тога дана не смемо ништа јести, догод се не смркне. У ч и т е љ. Товијина жена прела је и тиме је