Starmali

140

„стармали и број 18. за 1880.

а од месеца колач сира, него што ћу се ја вратити међ људе. А зашто? Јер ја би требала да имам кога, ко ће да ме обрише и да ме негује, — а ја немам никога да ми ту љубав учини. Ади ја могу бити ма где, — моје достојанство и мој нонос пратиће ме свугде". „Ох, заиста је то штета," — викнуше сви, што немате кога да вас обрише?" Али десило се, да је баш сад један миш преко тога тавана пропутовао, и чувши овај разговор врати се и застане. Нарочито му се допале оне речи о колачу сира, — и он се одлучи да се попне на полицу, да о томе сиру што више разбере. Узпужа се дакле по некој летви. која је била наслоњена на зид са н>е пређе на неки клин, са овога скочи на полицу а у томе скоку очеше се мало о госпођу лампу. Ал то је имало ужасне последице. Ламаа се најпре наже на једну страну, па онда се зачу нека звека, нека ћраска, па онда неко кврцкање, — па опет крхање, — и пуф, цела полица са свом том хвалисавом, захрђаном, госпоштином, лежаше на тлу, — ту и тутило. Јер лампа, која управо није ни имала леђа (зато је и била увек уз зид наслоњена) кад је пала, она је оборила стакло од зејтина, оно је опет пало на шољу, — а (врбови) клинови од полице који су били већ одавно трухли, једва дочекаше ту прилику, попустише, преломише се те направише целој комедији крај. Миш је остао жив. Само му је полица кад је на њега пала, пречкинула и прекинула половину репа. Ја сам овај цео догађај од тога миша чуо, а не би му веровао, да ми није показао, како му заиста по репа Фали. (По немачком).

Нов речник. (Иснрављен у догичном смислу.| Искреност. (Геиег\уегк). Поглавар. (Човек, који има по главе). Измак. (Опиум). Јамац. (Миш). .Бирилац. (Такођер миш). Ж и т и ј е. (Кољиво). Гибаница. (Калуђер, који много метанише). Процедура. (Папула). С п л е т к а. (Котарица). Променада. (Бечко министарство). Баритон. (Крекетање). Коломаз. (Гајдаш). Бесно псето. (Које никад не спава). Драг оман. (Неверник).

П и т а њ е, Шта је без дна на свету ? — Џеп игумана грабовачког.

Високоучени судије и нискоучена партаја. (Истинити дога);ај;. Судија. Драги господар Панто, ви ћете сада нама казати све, што знате у тој ствари. И разговор ваш са туженим да нам испричате, сасвим онако, како је ко говорио. Даклем изволите! Партаја. Даклем, ја сам њему рекао, да мени његова крмача не треба. С у д и ј а. Даље, даље ! шта је он на то одговорио? Партаја. Одговорио је, да је он крмачу за меие оставио. Судија. Не ваља тако, — он је морао говорити у првом лицу. Партаја. Није, господине, — ја сам био прво лице, које је говорило. С у д и ј а. Ви ме, господар Панто, не разумете. Немојте се служити трећим лицем. Даклем, како је било ? Партаја. Верујте ми, господине, ту није ни било никог трећег, само ја и он. Судија. Хо, за бога, како да вам разјасним? Та он није могао рећи, да је „он крмачу за вас оставио," него је морао казати: ја сам крмачу за вас оставио." — Разумете ли ме сад ? Партаја. Сасвим вас разумем, — али будите уверени, господине, о вама није било ни разговора. Што би он вас уплетао у ту ствар, — нити он вас познаје, нити ви имате крмачу на продају. Судија. Међер, господар Панто, ја видим, да ви нисте граматичар. Партаја. Оно истииа, ја нисам матичар, али ако је нуждно, ја се могу уписати, Ти 40 $ор. неће ме ваљда убити. О. О. Збркане Новости. У Београду се променило министарство, те сад могу ићи куд који; ђацима су се свршили испити те су сад стављени у диспонибилитет. — По Срему влада на више места марвена куга и пише у подлиску своје мемоаре; један српски списатељ сећа се своје прошлости и на све стране се од тога свет клони и спаљује млаћену сламу. — У Земуну су при дочеку администратора викали „живио!„ један комад стајв 10 новчића; изишла је књижица „Зао дух* о Чивутима, и сав се народ разбегао. — „Застави" је одузет поштански деби за Аустрију, и сви се Славени томе радују; у министарском кабинету имамо даклем једнога Чеха а једнога Пољака, те даклем од сад више нема места у Бечу и у земљама, које су у „рајхсрату" заступљене. — „Недељни Лист" доноси мемоаре из г. 1848, кажу да то није никад било; српско народно позориште имало је прошле године сувишка 3000 Фор., но то је могло сасвим изостати. Аб. П и т а л и ц е. 1. За што се П у ш к и н тако звао ? Јер је од пушке (у двобоју) погинуо.