Starmali

202

„СТАРМААИ* ВРОЈ 26. ЗА 1880.

Шетња по Новом Саду. ш. Кад човек у Лондону иде по улицама, те случајно кога очепи, кажу да може слободно рећи: »Пардон господине докторе!", јер по лондонским улицама има толико много доктора,да скоро на сваком кораку сретнеш по једнога. Тако исто се може данас рећи код нас у Новом Саду за инџинире. Кад сретнеш каквог страног човека — а таквих има сад пуна варош — у високим чизмама, тиролском шедшру и кратком а дебелом капуту, иа ако га очепинг, а ти пре 7 него што добијеш ћушку, слободно реци: „Пардон господине инџинире!" Има до душе у Новом Саду и страних учитеља играња, разних комикера, страних попова и т. д., ал тс- је лако разликовати од инџинира, јер учитељи играња, у књижеству названи „танцмајстори", обично су људи танких а дугачких ногу, имају дугуљасто шиљасто лице и бео пруслук; комикери су обично обријани и гладни, напротив попове је од ових лако разликовати, јер нити су обријани, нити гладни, а не верујем да се баш и жеђи пате. Кад има у Повом Саду много страних и н џ и нира, то је до сада увек знак бивао, да ћемо добити нешто ново у вароши, што ће нас обрадовати. Тако је пре неку годину било са Тировим каналом, а сада ћемо добити жељезницу. А кад има у Новом Саду страних комикера знак је, да ћемо се имати чему смејати; кад пак виђамо по улицама многе стране попове, онда знамо, да ће биги конзисторија, ал боље је и то, него да нам инџинири држе конзисторију, поповима да се смејемо, а ко микери да нам праве жељезницу. ТТТто се смеја тиче, тога имадоста, и то не само жод нас у Новом Саду, него има смешних ствари и иначе по свету. Тако сам ових дана обишао нека наша места и дознао за разне ствари, од којих многе спадају у „Стармали". Тако ми рекоше у Ч., да неки поп к . . служи торжествено. У Н. дође надзорник у школу (догађа се да и надзорници — али не наши — школе полазе) и запита учитеља, да ли је предавао деци земљопис. Учитељ му на то одговори зар би ви хтели да за ову плату и земљопис предајем? — „Па какву имате плату?" упита даље надзорник. Учитељ: Сексер и саћуру жита од сваког детета! Надзорник: А колико иматедеце? Учитељ: „Имам шесторо; четворо моје, и двоје попиних!" Код једнога амикуса у 3. био сам баш кад су ручали, те чујем овај диван између мужа и жене: М у ж: Драга женице! Сад тек видим да си уредна. Твој чешаљ, што га цело јутро тражиш, мислио сам да си изгубила, ал' ево га нађох у „цу шпај зу"! Жена: Соколе мој, видиш да сам уредна жена; не губим ја своје ствари. У Б. се састанем са мојим пријатељем Иглигилом, и он ми даде нов додатак ]„Речнику% исправљеном у логичном смислу, од којега ћу додатка овде неколико речи да наведем:

Развијтак — марама. Начело — капа или шешир. Смотка — клупче. Одаџија — онај, који кога ода. Недостатак — новци. Брошура — жена, која носи брош. Момент — девојке. Језикоиспитатељ — човек, који се много пута женио. Чинија — врачарица. Мољац — онај, који се моли. Кина — кијавица. Задаће — погаче и ракија. Поморанџа — куга. Смеса — кожура. Масдинка —*—ког проте реверенда. Колосално — сало, којим се мажу кола Шмрк — кијавица, Уводе — рибе, жабе и т. д. Чивија — чивучад. Врућица — Фуруна. Ово сам све и још много више на моме кратком нуту проФитирао, али не могу вам сада све у једанпут приповедати, а и берба ми не допушта, да дуго седим код куће и пишем. Аб,

Б у к в ж ц е. ш. Шала. — Многи мисле да је ово шала, што ми пишем > у „Стармалом", али нека буду уверени да то није шала, него горка и тешка збиља, која иде из дубине душе и увређеног срца, а ш а л а је већином оно, што пишу озбиљне новине и што раде озбиљне дипломате. Шала је н. пр. закључци берлинског уговора; стајање на пут деФраудацијама сиротињских новаца по мађарским жупанијама ; суђење мађарским магнатима због силних крвавих дујела и тако даље, ипб. зо дуе^ег, е! се!;ега и прочаја. Шовинизам. —- Француски је назив, ал' га Мађари и Хрвати највише употребљују. Шипак. — Н1 и п а к је опора биљка, али кад је скувају са ше^ером па нам пруже („ечепеч") а ми и заборавимо да је шипак, пак га радо нримимо и наслађујемо се. Види : укинуће границе (и шипак, као и свака друга биљка, има своје гране и границе). Шешир. — Неке социјалисте имају тако вел и к и ш е ш и р, да им сву главу покрије и заклони, тако да нам чисто изгледају да су без главе. Шид. — Ш и д је лепо место, само ваља правити разлику између ОТзег-бсМЛ-а и 'СГпкег -бсШеЛ-а. Шумангеле. -- Ако да бог доћи ће време, кад ћемо уместо шумангеле моћи казати ш у мангелић! ПХајкаши. — Највише се сада баве око рита, а то с тога, што ј ■ и рит око њих. Сједне с т р а н е их непрестано удара Тиса, али ако да бог они ће се оградитп јаком долмом. Међутим Тиса их усрећава многим сомовима и другим животињама, што иду лако на удицу.