Starmali

242

„стармали" број 31. 2а 1880.

ске пређе, а то све не обраћа пажњу нашег лепог света на се и човек чисто одахне душом и не боји се, да ће доћи жена у искушеније, да зажели, да јој муж купи нове грабље или један леп надгробни камен. Исто тако ни човек не долази у искушеније, да сврне у киоск Шулов на чашу пива, јер је киоск затворен а и наша слатка Петермајерка не продаје више на променади сладолед и лимунаду, те тако човека не стаје скупо оно мало ,,Фергнигна", што има, кад се шеће са својом милом женицом. . Аб. Грађа за мађарски буквар. 1ХХХУП. Иоток им је: патак; — Ал незнам по чему, Ваљда зато, јербз патке Радо иду к њему. 1ХХХУШ. Ми кажемо! туга, Мађар каже: бу: — Страшно име, ху ! Да-ли њиме плаши она њега, Ил он плаши њу! 1ХХХ1Х Србин каже мекиње, Мађар вели то је: корпа, Да-л се једи Мађар младожења Кад запроси цуру младу, Па му кориу даду! 1.ХБ Србин вели; рано: Мађар вели коран; За коранство ово Многи веле гласно, Да није баш рано, Ал није ни касно.

Из школе, I. У ч и т е љ : Кажи ти мени Васо, какву корист имамо од ,,земљописа? в Т) а к : Петнаест крајцара. У ч и т е љ: Како то ? I) а к: Па учитељ купи земљопис за 20 кр. а нама прода за ,,тридесет и пет! II. Катихета: (разјарено) Нисамливамказао да ову лексију треба да знате као „оченаш" ! ђак: (горњогимназиста) Господине! то би моро прво ,,оченаш" — учити. III. Еатихета: Децо! данас ћемо учити „Никољско Еванђелије." Један гимназиста: Молим Господине јел то оно, што га је написао „Евангелист Никола."

Једно вече на Тиси, Зазвони звонце на свакидање вечерњР. Одем у цркву, те обавим своју дужност. Изиђемо на поље у порту, нузгред буди речено, порту, какве више у Српотву нема. Она заузима простор од својих скоро два ланца, озидана је у наоколо са пет дециметара високим зидом, у ком су гвоздене летве утврђене. Докле је висина кида, дотле је насуто зомљом ритском и ту је засађен парк, шеталиште, где се лети овдашњи женски свет шеће. Мушкарци немогу, имају друга посла, јер кад би се они шетали, ко би играо табеле и калабрија? А да нема калабријаса, била би српска појезија са једном дивиом песмом сиромашнија. Та коме још није позната песма: „Глпша, Нова п Васа Играју калабр'јаса." па колико је са гледишта свога слога ишсит, толико још више вреди са умиљате своје мелодије. Ако ћеш да знаш мелодију те песме, а ти интонирај: „јај с1е 1ај!" и одпевај све, само у место последња два реда мађарског оригинала додај горњу песмицу као геГгат. Елем изађемо у порту, т. ј. ја и црквењаци, то беше сва публика свакидањих похађача. „Господине!" рече ми ђура црквењак, „позвао вас је Нова и његова Јуца, да дођете на воденицу, биће погаче и паприкаша." Нехтедох у први мах ићи, али кад се опоменух, како сам једном у Бањалуци на воденици слатко јео погаче, решим се да одем и кажем црквењаку, да ћу мало доцније доћи, д^к обавим још некн посао код куће. ,,А ја ћу вас на Тиси код код компе (скеле) причекати," рече 1)ура и тако се растадосмо. Кад сам обавио посао, кренем се од куће и дођем на Тису. Већ се беше сумрак почео хватати, кад дођем до чамца и запитам, које је воденица Новакова и Јованова. „Изволите госиодине", рече ми воденичар, ,,ово је њин чамац, ја на вас чекам." „А где је ђура ?" запитам. Воденичар ми рече, да га није видео, да је у воденици само газдарица Јуца, а они други још дошли нису. Причекам мало, да би и остали дошли, па да се заједно превеземо, јер воденица далеко на оној страни Тисе беше. Али осталога друштва никако нема. Досади ми се чекати, те ти седнем у чамац и одвезем се у воденицу. Ту затечем газдарицу Јуцу, која онако лепих поповских приповедака знаде, и другог воденичара, где гњечи погачу, коју је у купцу замесио био. Ватра на банку горела је на сву меру а над њоме висила је црепња, под којом ће се погача пећи. Варнице од чамових а сувих дрва скакаху на све стране, и ја као неук воденичарском животу врло сам се позојавао, да се воденица незапали, те сам на сваку искрицу мотрио, куда лети, да је утуљим. Газдарица Јуца смејала се моме трчкарању, те ми напијаше час по час вино, које је у бардаку са