Starmali

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 28. ЗА 1880.

221

ћ и р а. Како се оно зове директор гвоздених путова у Србији. С п и р а. Директор гвоздених путова у Србији зове се Ноливка. В. и р а. Ето видиш! Све што је згодно узме нам Србија. А како би Поливку требали за наше "улице, где човек лети хоће да се угуши од прашине.

Зхира. — Како сеизвињују Срби Сомборци, што су допустили да им се сокаци помађаре. Спира. Они веле: ЈГариФари! Улице, имена, наслови то су све привремене ствари, — али наша немарност и равнодушност, то је нешто вечито, Жира. Да ти нешто кажем, ала на уво да нико не чује. Спира. Па де брате, реци ми. ћира. Говори се да Др. Ј. С., Др. В. ђ. и други одабрани чланови српског народа и саборски посланици, хоће да се селе из Осека. Спира. А зашто, ако бога знаш? Ћ.ира. Срамота им је да и даље живе у такој општини, која није кадра да натера свога председника да сазове скупштину. Спира. Е, бога ми, кад се строго узме, имају и право. Јхира. Даклем генерал Тир хоће опег да копа нов канал, који би скопчао Дунав са јадранским морем. Питање је само је-ли он дорастао за тај огроман посао. Спира. Ја држим да је потпуно дорастао за тај посао. Иира. А по чему ти то судиш. Спира По томе, јербо је већ доказао да уме правити м о р с к е канале. Ћ.ира. Тако је, и није друкчије. Ћ.ира. Еле сад се већ и то доказује да Ракоцијев марш није композиција мађарска, — него чешка. Спира. Но, ако се још и то докаже, па мађарски весељаци стану од Цигана искати натраг оне фуфцигере и хундертерке, које су им у разним прилакама за тај марш подавали, ето ти да се роди, поред толиких нерешених питања, још и Циганско питање. Јавна предавања, (Нов циклус.) Поштована публико! Као што (из свега) видим, ми смо они исти, стари, који смо били и лане; или (ако строго узмемо) сад смо још за годину дана старији, — то јест ми мушки, јер женске (особито ако строго не узмемо) можда су од тога доба за коју годину и млађе. Ову нашу стару истоветност навео сам само за то, да не би ко од мене искао програма. Јер ко може у данашње време имати програма, — кад не знамо шта ће се догодити ? Н. пр. ако буде мира,

ми ћемо у нзчем потпомагати л е в и ц у; ако буде рата, ми ћемо се поуздати у десницу.— Ако нам мету брњицу, ми ћемо бити пасивни; ако добијемо мнего новаца, да исплатимо сав дуг, и још да нам остане, — ми ћемо бити а к т и в н и. — Ако нам буде слободно изабрати патријара, ми ћ емо викати: Живио! — ако не, ми нећемо викати живио! Ако мету срећу пред нас, ми ћемо ићи напред; ако нам мету срећу за леђа, ми ћемо ићи натрашке (онда ћемо тек бити прави раци). — Ако останемо Срби, ми ћемо бити скромни и понизн и; ако се помађаримо, ми ћемо бити горопаднји и б е с н и. - Ако нас поспу шећером, ми ћемо бити слатки и б е л и; ако нас поспу ј е д о м, ми ћемо бити горки и зелени, ако нас поспу паприком, ми ћемо јбати љути и црвени. — Ако нам не запуше уста, ми ћемо бити уставни; — ако нас пошљу у Америку, ми ћемо бити слободни; — ако нам оставе школе, ми ћемо бити учтиви и уг л а ђ е н и; ако нам узму и школе и матицу и просветне заводе, ми ћемо бити неизображени и неотесани; — ако нас у автономији нашој на кратко насаде, ми ћемо бити на кратко насађени; — ако нас претерају у очајање, ми ћемо бити претераниу очајању; — ако нас истерају из трема, ми ћемо бити екс-тремни; и т. д. и т. д. А из тога ое види да човек данас не може имати програма за у напред ни у главним стварима, а камо-ли у оваким ситницама, као што су ова предавања. Та ето н пр. ни сам брудер Јаша није могао да да програма својој публици, — једно: што нема публике, а друго што није имао програма, него га је морао узајмити од Тисе, који га такођер не би имао да га није узајмио из северо-јужно-источно-западне Азије. Дуге јесење и зимске вечери, изазвале су лане потребу наших јавних предавања. Сад смо опет онде, где смо били лане у ово доба. Зато изволите бирати: или ћете да п р е к р аћујемо продужење — или да продужимо прекраћивање дугих зимских вечери, — или можда да спојимо ове две потребе тако, — да небуде ни једно ни друго. (Као оно што се на прошлом нар. сабору спојили напредни и умерењачки елементи т а к о, да се у лубендињи изгубила и лубеница и диња.) Узимајући на повољно знање ћутајуће одобравање ваше, да радим како знам, завршујем овај по новој моди: с ногу бачен увод и седам да почнем. I, Предавање. (које ће се штампати у 29. бр. „Стармалог"),

Деца се играју, Пре н > јки дан десим се у мојем врту, који у поток такозвани ,,Месић" (који тече од манастира истог имена) удара. Ту су се играла деца, а један из гомиле повиче: „Душане! Је л' тамо прота (ал не Фила, него дечко, кога су деца ,,протом" звали). Кажи му да дође, да ватамо жабце!" 5—ко.