Starmali

„стармали" број 36. за 1880 .

лице баци взор свој сасвим на противну страну, тамо негде на Пруску или на Бисмаркију. Но то је само доказ свестраног погледа, који ми у простоти нашој не можемо још ни да схватимо. На новим десетицама видимо три боје (јер црну и не рачунамо у боју), т. ј. белу, плаву и црвену. Ово је за нас Србе у Угарској веома опасно, — јер кад би н. пр. срп^ка дечица пошав на мајалес натакла на тршчицу једну нову десетицу, пандур Мишка имао би право да их све позатвара због употребе строго забрааене тробојнице. Или ако ко приложи нову десетицу на коју ^рцску просветну или књижевну цел, то ће се таки моћи казнити као народносна агитација. Зато се ми са новим десетицама не смемо јако разбацивати, већ. баш кад хоће ко да приложи што на поменуте цели, добро ће урадити да уместо нове десетице приложи „фуфцигера" или „ хундертера", (који нису беле црвене и плаве боје). Није још довољно разјашњено. зашто је на новим десетицама плава боја нештедице трошена, а црвена је врло, врло штеђена. Тако н. пр. на мом егземплару, на немачкој страни, црвеним словима нема ништа друго написано, само „Зепе 1020", а на мађарској страни црвеним словима није ништа друго написано, само »051060 82аш». Ал то је ствар укуса и естетичнога гледишта, где разни људи могу имати разних мнењ». Нове десетиде носе на себи датум од 1. маја 1880. Даклем банка их је имала још онда, а почела их је издавати тек 3. јануара 1881. п. р. То нас учи, да ни ми те десетице не издајемо таки чим нас леви длан засврби, већ да чувамо плаве банке за шућмурасте данке. К томе су нове десетице још знак и да ми данас живимо у добу блажена, идилична мира. Јер на овим банкама нема ни речи срп^-ке, чешке, хрватске, словачке, румунске и т. д. — Дочим је на оним банкама, што их је родила буна 1848 год. било и: „десет Форинти" и „Деојат реаских", и „дече Фиорини" и т. д. а даје то велики напредак, то ће признати и сам брудер Јаша, који иначе није велики избирач у банкама. Упрочемово сигурно није хотимице изостављено, него баш заиста није било места, где би стале по две реч, које би разумели милијуни немађарских и ненемачких држављана, — већина „равноправних" грађана. Заиста није било више места, јер је на мађарској страни нове десетице само 46 пута наштампан< , да је то: „Т12 1'огт1 и ; а тако исто на немачкој страни 46 пута Фигурирају речи „Хећп СгиМеп". И то ме је уверило, да је заиста реч „ј е дн а ко с т" морао изумети Јаша Игњатовић. На последак још нешто, — веома утешително. Нова десетица даје сваком, ко ју има лепу провизију. Јер узмите само ту десетицу па је држите наспрам свеће, и ето вам те провизије: Тамо где горе са десне и са леве стране горе стоји велико 10, кад спрам свеће гледите нестаће оно 10 а на ! место његово искрснуће по једно "XV; даклем два '^ДГ,

— а шта то В е - в е! значи, нека сваки по своме читању тумачи. Упрочем, ону песму: „Банка је, Вуруна је, Тескоба је, Незгода је !" Ту песму умемо ми певати и кад смо највеселији. И зато нека нико не држи, да смо ми баш тако јако десператни, к*о многи други — што мисле. Десетица нас никад неће сневеселити, па ма на њој све саме веверице нацртане било, и ми ћемо јој увек одавати достојно поштовање, особито кад знамо, да се за њу може купити читав аков добре салаксије, кад знамо да ће нам за њу сваки Диганин одсвирати ноту, коју ми волемо, — кад знамо, да се њоме може на две и по године дана претплатити „Стармали." Грађа за мађарски буквар, С1ХУ1. У Срба је невеста, у Мађара : ара; (Можда јој не даду Довољане пара.) СЈВХУТј. Жицу , па и телеграфску Мађар зове : Хур ; Истина је права, То се види из многога Мађарокога брзојава. р с1хуш. Ми велимо мотка Мађар каже : Позна; —. То иознанство од куда је, Ко ће то да дозна! ? СБХУГХ. Мађарски ватра каже се: Тиз; Мађарски десет каже се: Тиз; — Ала је то страшно, Мој мили боже, На колко ватрџ човек данас Изгорет' м же.

У Ш Т И П Д И. + ,И грмну, хукну, Фијукну, пуче..." и написа Абердар чланак за „Видело. 0 Ја сам љубопитљив, у коме ће делу »Српске новине" донети указ о отпусту Лазе Костића из службе, да лиу „службеном" или „неслужбеном;" јер он се тиме поставља у — неслужбу државну. §. Абердар намиче свој самур-к а л п а к од 1861. године, на очи, и седа да пише чланак против „Заставе у „Виделу." Аб.