Starmali
2
„СТАРМАЛИ* БРОЈ 1. ЗА 1881.
Један лево, други деоно, А у продеп својих мука Пуштат' штенце српских вука; Један склапат' везе звером, Други трчат' за шимером (За шимерои данас нама Док смо слаби на ногама:) Већ ако ћу и ја и ти (К'о и други што се штити) Прије свега Србин бити, Најпре за то крхат' мача, Па тек темељ кад ојача У ширу се винут' руљу, Тражит' зубун на кошуљу, Хоћ.е-л тако српски свет, Ново лето, — лет, лет, лет! Нек нам даде виша сила Новом лету јача крила! Ако неће, место свести, Бити какве и обести. Ако ћемо сви к'о један, Као тигар стреловредан, Као соко у очају — Макар, била у ком крају Скочит', ринут' на издају. Ако с' душе наше вину Мало више у висину, Где потребе опште, преке, Неће делит' брда, реке, У висину умна раја, Где се спаја, не раздваја . . . А рад тога лепог раја, Ради тога загрљаја, Самрт' оне ситне змије Све себичне ништарије Па жртвама вишој цели Заслужити данак бели. Хоћо-л' тако српски свет, Ново лето, —• лет, лет, лет! Нек нам даде виша сила Новом лету јача крила! Неће-л' тако српски свет, Увенуће онај цвет, 0 ком српска мајка снева, Кад на грудма чедо згрева. Нек му вене, и право је, Ко не чува добро своје: Нек му суво стабло пружи, Ко му пупољ не заслужи! Нек процвета туђем ооју, И у туђем перивоју — Јер кроз више даре дише, Јер на првој срећи пише, Јер на рајском цвету стоји: „Оном, — ко ме с' удостоји!" 3-Ј. Ј.
Шетња по Новом Оаду, гхш. Кад човек загази у нову годину, а он онда обично стане и обазре се натраг, да прегледи шта се све у току старе године деоило и променило, а пре свега опиаа се, да види је ли још у животу остао, или је већ у — Угарској. Обзор тај у натраг на минулу годину обично није пријатан, те као што је дан бечки Фељтониста каже, човек кад се осврне на стару годину натраг, те види шта је све за леђи оставио, а он се брзо опет окрене напрод и корача даље, као год кад когод сретне какву лепу плавушу, те прошав поред ње осврне се да гледи за њом, али опази где за њим иде кројач, којем је још за предпоследњи зимски капут остао дужан, те се бр?о опет окрене унапреди корача брзим кораком даље. Па и Србин кад се обазре у натраг опази да се много штошта променило, но јрека га теши барем то, што се није само српски обзор променио од лане, него се променио и хрватски „Обзор Ј . Нова година је дан, кад нам се при поласку у другу годину жели са свију страна „Сретно!" Но досадање нас искуство учи, да та честитања и те жоље слабо помажу, а познато је да су такве жеље много пута немиле и неупутне. Тако на прилику ловци јако мрзе, кад им се при поласку у лов каже: „Сретно !" илн „Срећан пут!" јер онда обично рђаво прођу, па можда би се и ми сретнијима осећали, кад нам на нову годину не би оџачари, Фијакери, доктори, Фењерције, разносачп и т. д. честитали и среће желили, можда би онда н ми, као и ловци, коју тицу ваше уловили и сачували (барем коју пет и ц у и десет и ц у). Ми смо Новосађани завршили стару годину са вересијом. Један брат је држао у читаоници предавање „0 кредиту" и тако смо ту годину завршили са кредитом, а нову с-мо почели г о т о в и м новцем, јер чим је момак ујутру рано дошао да наложи у пећ и честитао „сретну нову годину", а ми смо мусе готовим новцем одазвали. То је добар знак, и дај боже целе године готовим новцем располагали и давали га онима коме је нужно, и који нам на нову годину честитају и желе здравља и живота, јер кад смо ли живиздрави, онда је и њима добро! Кад бацимо поглед на прошлу стару годину (премда ми на старе слабо поглед наш бацамо) онда нама Новосађанима највећма у очи п а д а (осим прашине и дима) — наша ж е љ е зница. Ми смо добили жељезницу и тако сада можемо кадгод хоћемо ићи у град Варадин. Сад ћемо имати само да одемо на колодвор иза Футошке, односно каменичке капије, онде сахат два да причекамо док не дође влак, затим док се не крзне, па онда ће нас влак однети у Мајур, ту ћемо на „банхофу" изићи, и вратити се лепо за час у Варадин. Још ће најзгодније бити, кад у Мајуру из вагона изиђемо да онда дођемо часом у Нови Сад натраг, ту узмемо Фијакер и одемо у Варадин.