Starmali

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 2. ЗА 1881.

Шетња по Новом Оаду. ХјХГУ. Мој пријатељ из Беча пише ми, да је тамо време тако попустило, да му је ономад — кад је дао пајати собу — термометар пао чак под кревет и разбио се, те уздишући (ја сам чуо тај уздисај чак одавде, а да ли се и у Бечу чују наши уздисаји?), те уздишући дакле примећује, да је боље имати у соби термометар без паучине, него ли паучину без термометра. Но нека служи моме пријатељу на утеху, да је и код нас наступило мекше време, те и код нас иду многи људи по улицама са каљавим чизмама и карактером, заглибљују се у блато и у „вексле", многу браћу оретамо мокру, па ти се то упада у брље и у бирцузе, многи услужни људи мећу даске спрам своје куће ради лакшег прелаза, а некима опет Фалидаска, те све >иде којекако, позоришно здање као што је познато сазидано је од акција, а доиста и изгледа да је од папира саграђено, јер тако пропушта вет>р, као неке пештаноке главе, и кад у дворани играш, а теби се све чини, да си у каквој загребачкој дворани за време земљетреса, у рештаурацији за време „Беседе" не беше ни једне упражњене столице, те да се случајно тревио на „Беседи" Абердар који тражи упражњену столицу —- не би човек имао ди сести, него би остао „на расположењу" или би морао онако играти, као што су у дворани свирали и тако дочекати „видело," т. ј. дан и зору. Кад је реч о „беседи" и у опште о веселим и забавним стварима, онда ће мо се манути б л а т а и подобних ствари, којб смо мало час споменули, него да останемо при угодној теми гимназијске »Беседе" у корист сиромашних ученика. До душе „сирома штво" није угодна ствар, али има и »богатства", на којем нетреба никоме завидети. Ево на пример: Ономад пођем у шетњу и нехотице запнем и ударим се о неко тврдо тело. Загледим боље да видим шта је, да ли как*в к а м е н, који је можда Абердару пао са срца, кад су му оно 30 новембра избори по вољи испали, или да ли је каква цепаница, која је најпре била негде у Угарској на председничкој столици, па пошто је изволела дез-раудирати касу, а она побегла у Нови Сад; но испитавши боље ствар, видим да је то тврдо тело тело једнога нашег богаташа, који још није пунољетан, те се с тога још није уписао ни 31 члана „Матице," и који не држи никакав српски лист. Назовем му „Помоз Бог" и скинем шешир с главе, он се најпре прво промисли да ли је вредно да п отроши коју реч у отпоздрав (јер он нерадо троши), за тим прогунђа онако кроз зубе нешто (тако да је и изрекао нешто, а уједно и штедљиво задржао своје речи за себе), но шешира није скинуо, јер он тога никад нечини из узрока, што се крути шешири од честог скидања јако кваре и обод им се лако скрха, а на ова рђава времена није лако ку-

пити иов шсшпр, него би човек чисто желео, да му и глава одпадне, само да не мора и на њу трошити. — Ако бог да ви тако ? запитам га. — Идем. . . знате књижице — А, браво ! одговорих, дакле ради оте да купите каквих нових књижица за вашу дечицу; сад баш изиђоше од Чика Стеве . . . У то опазим, где му из џеаа вири подебе > сноп неких плаветних књижица — и по вории и варби познам, да су то књижице честице „Задруге за међусобно помагање." — А зар и ви имате коју честицу од „Задруге за међусобно помагање® ? запитам. — Та знате ја за „задруге" и за „међусобно помагање" нећу да знам, ја немам хвала богу те нужде, али ово су књижице, што сам узаптио од мојих дужника, који ми не хтедоше платити, кад сам им ономад на Божић позлао рачун, те сам их морао тужити. — Боље би било да когод може да узапти једно 100.000 „Сановника," него ли ових књижица. — А ја опет држим да би још боље било, кад би когод конФисковао све к њ и ж и ц е за плаћање пореза и парохијала, те да се забрани такве књижице у публици трпати и ширити. — До душе наша је литература у Угарској врло продуктивна у измишљавању подобних књига: књижицаза порез, за парохијал, заоиштински прирез, за такоу за ослобођење од војничке службе, за роботу, стражарину и т. д. и те књижице излазе сваке године у новом умноженом издању, него је још добро, што су књижари тако добри, те допуштају дасеи нарате може отплаћивати. — Јест, јест, без р а т а не може бити. . . Кад смо тако неко време претресали нашу „књижевно ст" наједанпут мој амикус оде као опарен. Ја сам се чудио шта му је, но опазим, где се приближује месту, где смо ми стојали човек са плеканом пикслом у руци, који купи крајцаре на варошку болницу. Н>ега је даклем спазио мој саговорник и уклонио се на брзу руку, да неби морао дати крајцару на неговање болесних просијака и сиротана у бодници. На срећу моју (и читатељеву) дакле он је брзо одпељао, поштовани читатељ ако је радознао ко је то био, нека му не тражи имена у списку добровољних прилагача на сиромашне ђаке о „беседи" гимназијској, јер он на такве забаве не иде, он само иде у промонаду и у врбак у шетњу, јер то ништа не кошта, а лепо је кад се човек мало прође. Него сад ми опет ниЈе остало простора да говорим о „Беседи" гимназијској, јер ето видите, да је чланак, што долази после овога, заузео место! Аб.