Starmali

3. ЗА 1881.

Пруски Немац и његови Олавени. Кад тај Немац каже: „Пусти! „Ја свој позив знадем добро. „Ти се ништа немој бринут', „Та ја желим твоје добро. „Не брини се ти за Шгсће, „Не брини се ти за 8сћи1е, ,Та ти само тутун пуши; „Имаш камиш, имаш луле ! „Не брини се ти за име; „За будућност не разбирај, „Пируј, ако имаш чиме, „Певај, спавај, играј, свирај : „Јер ти не знаш, ита ти треба, в Јер ти не знаш, шта је за те. „Твоја ј' брига, моја брига, „ Ја сам мет'о руку на те! »Твоја ј' срећа моја срећа, а Добро ј' оном који дрема, „А теби се само чини „Као да те више нема." Кад успавке ове чујем, Што кокошки пева лија, Никад не знам: је-л то шала, Ил је само — шуркулија. Аргус Аргисимус.

То је ев' овако било. Усрећитељ ове земље, министар Тиса, наслонио је прст на врх носа, — или нос на врх прста (што је за карикатурног цртача сасвим свеједно) и усиљавао се да нешто ново измисли. Кад је то свршио, он шину крутим брком звонце, и кад је звонце заченгечинуло, — он викну: Ф о г м е г! Фогмега и Фогмикрона има у свакој вароши и селу бар по неколико комада. И сви се одазваше стојећи на још не сломљеном нокту и запиташе: ЈУШ 1е1з21к рагапсзо1ш, ваша ексцеленција ? ж Хоћу да знам, је-ли том народу остало још што год, што му је слатко? Фогмези проњушкаше и јавише, да се по дућанима налази још по гдекоја глава шећера, за који се предпоставља, да је сладак. „Јб уап" одговори усрећитељ „ударићемо потрошарину на шећер, — нек се и он загорчи !" Сад мету други прст на исти нос. „А има-ли чега, што би опомињало народ, да је горе све сама пена ?" „Има, ваша ексцеленција; а то је нарочито пиво!* „Јб уап! Потрошарину и на пиво! (Аца Зуб ће мало викати, али ја ћу њега већ утешити чим другим). Сад притисну трећи прст на исти- нос. (Докле ће тај нос већ трајати!!!).

В А има-ли, бога вам чега црнога, чим би се народ за невољу лечио, кад се очемери?" „Мислите-ли »црнога* барона ПГењеја?* , Анасанасвћим! то име да ми нисте споменули! — Има-ли што друго?" ж Остаје још црна кава." „ Јб тап! Потрошарину и на н>у!" Онда Тиса узе шећера, пива и црне каве, све то помеша заједно и направи неку М1х1;иги гот1си, и даде је својим ближим и даљим пријатељима на коштање, — питајући нх: N0, ћо^у ^згхк?" РГиј ТеиГе1! рекоше верни, „та ми нисмо знали,да су те ствари тако гнусне, кад се заједно помешају. Али пословица вели: Бтс1е ег — " »Господо моја, помислите се, да вам ,винце" и тако не гине!" Неки се тиме утешише. Неко намигну тамо доле, на народ хрватскосрпски, па рече: „Хе, хе, Опортунитет, — мудрост,комбинација, — поезија, — лиценција, — каденција, — егзистенција, — нибригенција!" Неко, који је сигурно једва дочекао прилику, да своја негдашња теоретична начела запечати овомзгодном приликом, — окусивши ту микстуру, тако се разболео, да није могао доћи ни на гласање. И тако ти наш усрећитељ одржа победу са 21 гласом, српским и хрватским. Мудра и опортуна браћа принесоше Тиси на жртву: шећер, пиво и каву, — али за награду добише у изглед обећање, да ће им се првом згодном приликом и Славонија швићнути из руке. (Продужење опортунитета следује). 1 ©• У ш т и п ц и. 4Ф Неко честита своме пријатељу рођен-дан и жели му да му бог подари Несторова љета, да може дочекати, да изађе осма свеска^ змајеве „Певаније". © „Бач бодрог-пресе" приповеда, да је приликом најновијега пописаЈ једна „позната личност" у Новом Саду навела, да је само годину дана старија, него што је било назначено у попису од пре десет година. Па кад се „Бач-бодрог преее." већ латила пера, да о том пише, што је тако политична и дискретна, не нам не именује ту „познату личност" како би је могли за савет питати, како се то ради, да се за десет година, буде само једну годину данастарији? -)- Осечки поп-Лаза пише сомборској православној општини — латиницом. Некад су се наши свештеници бојали да их вуково јота (ј), дакле ј едно писмо, не пошокчи, а сад се поп-Лаза не боји ни читаве абецеде! 5 Кажу да има седам тајна; ал' ево сад изаће на среду и осма тајна, „тајна мађарског потписанија". Само нек смо живиздрави! *