Starmali

„СТАРМАЛИ и БРОЈ

4. ЗА 1881.

Тотално помраченије логике код уредника „Нед-Листа." Јер он вели, да је тајна адреса једног ешпереша и десет плебаноша, доказ, да наша хваљена автономија није урнек и ремек, на коме се никад ништа преиначавати не сме. А што толике општине, саборски одбор и епархијске (сазване и не сазване) скупштине веле, да рушење наше автономије није светиња, пред којом се сви робски поклонити морамо, то Брудеру није никакав доказ. Ко нађе изгубљену логику тога уредника, нека му је не враћа (јер њему и тако не треба), него нека је метне у спиритус ; наши потомци, (ако се не помађаре) гледаће је као једанајсто чудо. —.

Нова Мода, У неком броју донео је „Нед. Лист" адресу српске београдске скупштине. На тој адреси (по „Нед. Листу" потписан је "прво подпредседник (Кујунџић) а за њим тек долази председник. — Може-ли то бити ? И је-ли то још игде било ? Запитам ја једног пријатеља. — То нити може бити, нити је игде било, одговори ми мој пријатељ, већ ти си заборавио, да у „Нед. лиоту" ваља све натрашке узети, ако хоћеш да дођеш до праве истине. К.

Молба за опроштење. Госнодину Ж. 8. е. Би сте изволели у административном одбору епархије бачке ономад јавно у седници замерити, што вас „онај ћелави и ћорави" (кажу ми да сте и неки вама доликујући супстантив уаотребили) меће у ,Стармали". Еолико ми је мило, што се моја ћелавост и кратковидост удостојила, да вашим посредовањем буде аредмет већања у једном органу наших виших ау гономних власти (и жао би ми било да вас је г. председник упутио на ред), толико ми је с друге стране жао, што немам тако дугачку косу као ви, и што сам слаба вида, те не могу одавде н. пр. до рибњепијаце и до браца тиминогбермета да догледам, с тога вас најучтивије молим за опроштење што сам се усудио бити ћелав и кратковид, но верујте да то није моја кривица, јер да је стојало до моје воље да ли да оћелавим или не — као на пр. што је стојало до ваше в о ље да ли да потпишете онај хатихумајум или не — то будите уверени да би се ја решио да не оћелавим и необневидим, па ма се како морао патити са бујном косом на глави и соколским видом у очима. Пошто то дакле није моја кривица, то ми је савест мирна, сад само још гледајте да и ваша с а в е с т буде мирна, што није увек лака ствар, па смо онда квит. С понизном проданошћу „Онај ћелави."

Преузвишеном писцу божићне посланице. Ти владико рече у својој посланици : „Жене слушајте своје мужеве, јер знајте, да нису они ради вас, него сте ви ради њих од Бога „створени ! Ја сам проста сеоска девојка из орачке куће. Мене мајка свагда учила, да је муж жени друг, а жена мужу, и да љубав влада и споразум међу њих обоје као друговима. Ја незнам како се слаже та наука мајчина са оном заповести твојом, владико ? Учила сам књигу. и ево нађо у Светом Писму ове стихове: у првој књизи Мојсијевој глави 2. с т и х 23: Адам рече: Сада ето кост од мојих кости, и тијело од мојега тјела. Нека јој буде име жена, јер је узета од мужа својега. Стих 24. вели како ће оставити човјек оца својега и матер своју, и прионуће к жени својој, да буду двоје као једно тијело. Кад су жене створене мужева ради — одкуд, владико, да Свето Писмо говори: да ће оставити човек оца својега и мајку своју, и сљедоваће жени својој ? Ја молим, да ми буде ово питање разјасњено. ЈПто се тиче женине послушности спрам мужа, и ту имам да наведем из Светог писма : Прва књига Мојсијева, глава 21, стих 10: И Сара рече Авраму: отерај ову робињу са сином њезинијем. . . , Стих 11. „А то Авраму би врло криво, ради сина његова Исмаила.* Стих 12. „Али Бог рече Авраму: немој да ти је криво ради дјетета и ради робиње твоје. Што ти је год казала Сара, послушај! . . . Међер се види по овим речма Светога Писма, да то баш не стоји тако, да слуша жена безусловно мужа, већ да има слике и прилике, где муж треба и мора да слуша —- баш по заповести Божијој, жену своју, као што је Аврам у овој прилици и послушао жену своју Сару, и отерао робињу Агару у пустињу заједно са сином Исмаилом. Чега сад ја да се држим, кад се удам: еда ли Светога Писма или твојих налога, владико, у посланици својој ? У Бачкој о Светом Сави 1881. Јуца Кр - ћ.

У Београду. У Београду се сад схвата да су „судиЈе брава, а адвокат кључ." Из тога би сљедовало: 1.) Да и брава и кључ, морају бити добро намазани, па да не цврче. 2.) Да кључ мора бити увек у брави, да нико не провиди кроз кључаоницу. 3.) Да брава, која није добро утврђена, већ је премештају час тамо, час амо, мора пре ил после сустати.

МГ Још се могу добити сви бројеви „Стармалог" од почетка до данас. "ШШ